Од маске до личности

слићемо да је живот тама црне боје. Но најтеже је онима који
мозак свој умире на једном месту и не терају га да буде стално
активан у потрази за Богом, већ га оставе да борави дуже на јед-
ном месту. Тада човек прихвата свет таме ако је биће ноћи, или
светлости ако је биће дана. Али ми смо бића дана а не ноћне мито-
логије. Богородица је угашено египатско вишебожје рођењем Си-
на Божјег који телом људским у себи сакри Божанску природу
и тако остаде Бог и постаде Човек. Бог је једини безгрешан, а чо-
веку је допуштено да погреши, с друге стране, дато му је покајање
које га ка Богу води. Дуг је пут до Бога који се налази у стању
немогућности да греши, и све до оних који не иду путем Богу и
у лошем су душевном стању.
Када бисмо питали путника који је походио целу куглу зе-
маљску шта је земља, не би вам могао то рећи једном реченицом.
“Да ли је земља снег и лед?”, питаћете. “Јесте”, рекао бих. “Да ли је
пространа пустиња?” “Јесте”, казао би. “Да ли је ватра која избија
из земље?” “Свакако”, рекао би. “Да ли је вода?” “Јесте”. “Да ли је
сува површина?” “Јесте”. И на многа друга питања која су против-
речна добили би потврдан одговор. То је зато јер се посматра из
више углова и различитог времена.
Постоје беде које су човека после његовог греха и изгону из
раја снашле.
Архангел Михаило, изгонећи Адама из раја, показује овоме у
визијама будућност његовог потомства. Најстрашнији призори
откривају се при томе скрушеноме и уплашеноме Адаму, братоу-
биство, мизерије, безумне оргије, пустоши рата, потоп и борба с
природом. Кроз читав свој живот човек има борбу и Бога као уте-
ху у тешким тренуцима, рађање и умирање.
Чак и Исус Христос нам у Евангелију по Матеју каже:
(зас.36)16. Ето ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле,
мудри као змије и безазлени како голубови!
Христос нас шаље као овце међу вукове, не да би нас вукови раст-
ргли, али нас не шаље ни зато да бисмо постали као они. Он нам
даје решење. Требамо дакле бити мудри као змије и безазлени
као голубови. Змија је означена као мудрост, јер ако јој је живот
угрожен она ће откинути свој реп и заваравши нас њиме успети
да побегне. Зна она да ће реп нићи, али глава ако је изгуби неће
никада. Она представља и разум који је често хладан. Сваки чо-
век који доноси мудру одлуку доноси је разумно, често у супрот-
ности са емоцијама. Док насупрот разуму налази се љубав, која
је у лику голуба. Голуб једини, за разлику од других животиња,
ако му неко приђе у тренутку јела, одлети, док се све остале жи-
вотиње боре око хране. Змија (разум, мудрост) треба да спречи
доброту (голуба) која је често слепа као и љубав, да не пређе у
глупост. А доброта треба да спречи разум да не постане зло. У
нашој историји било је много учених људи који су били мудри,