Од маске до личности

века нижим прави. Пода ли се човек тој ниској вољи и страсти ће
му бити ниске, јер има и узвишених страсти попут побудитеља
рудковођа у животу. Човек је слуга сваке своје жеље, јер свака
жеља његовог срца за њега постаје закон, и сходно том, препу-
сти ли се ниским жељама, његов живот ће постати мрачан као и
његов руковођа, без моћне директиве. Тада се човек потуца, во-
ђен час тамо час амо, падајући и ломећи се као и слеп очима.
Стављен на милост и немилост жеље страсти, он је тада као мла-
до дрво на ветрометини живота.
Мучен ненаситим страстима човек би најрадије побегао од
њих да може, чак би искочио из сопственог тела. Али страст је
као ватра и вода, добре слуге а зли господари. За моћ контроле
употребе страсти потребно је много, често натчовечанске снаге,
оне коју нам даје само Господ Бог ако смо истински верујући.
Само тако ћемо победити највећег непријатеља у нама самима,
коме је име пали Ангел Сатанаило…
Потребно је, роде Хришћански, трудити се да чувамо друге
од нас самих, и тада ћемо бити у милости Божјој а на спасење
ближњем.
Многи ће читаоци бити спремни да изрекну одређено миш-
љење у вези с мојим виђењем једне душе у две природе. Једна при-
рода тела или она која цару припада и душе која је само Божја.
Чак Господ даде заповест у којој од нас тражи да подамо цару
царево а Богу Божје. Господ Бог никада није тражио оно што ца-
ру припада, али је цар често пожелео оно што је Божје. Бог је љу-
бав, а тиме је и рањив, јер му не узвраћају сви истом мером на
љубав његову и Он нам је као бићима створеним по лику своме
дао слободу у којој имамо право да волимо или не волимо. И баш
зато, повратна љубав је неизнудива. Међутим, емоције у човеку
изазивају и контрадикторне речи, дела и понашање које је у су-
простности са сопственим начелима у неким другим прилика-
ма. То произилази као резултат присуства Духа у нама самима.
Дух је компликован као и свет, јер се у њему рефлектују све боје
света, и уколико је Дух у некоме светлији у толико су и боје света
израженије и видљивије. Све боје света нису једна боја којом би
могли да обојимо свет, није она ни бела ни црна, нити ма која
друга. Онај човек, који у свету види само црно, тај не види свет, и
онај, који види само бело, не види свет.  За оног, који је способан
да види и црно и бело каже се обично да је сам себи противречан.
Он је, међутим, у праву, јер не посматра свет само с једне тачке
гледишта. Човек тада у човеку може видети и чисто лице Свете
тројице и подло лице оно под маском егоисточног Сатанаила. Јер
свет, као и море, може се гледати с две стране. Море својом мрач-
ношћу може плашити оне који га посматрају, а с друге стране мо-
же и да их фасцинира својим сребреним преливањем светлости.
Исто је посматрајући дан и ноћ. Ако живимо само у дану, ми-
слићемо да је живот светлост беле боје, а ако живимо у мраку, ми-