Милун Костић
Србија како сам је видео
Први пут после толико година, провео сам много више времена
у Србији него до сада. Никада нисам био песимиста када је у пи-
тању наша Србија, али овога пута вратио сам се с доста песимиз-
ма. Анализирао сам Србију најпре кроз нашег сељака, па кроз
штампу, кроз политику, кроз животни стандард…
Кад сам се вратио у Британију, на питање пријатеља како је та-
мо, нисам знао шта да одговорим. Једнима бих рекао да је Србија
велика тајна, јер још увек верујем у Бога и спасење Србије, дру-
гима бих рекао да Србија нестаје, а трећима да Бог чува Србију.
Дакле, и моје се расположење мења као што се и Србија мења. Али
није то само са мном случај. Видео сам да је тако и код других, би-
ло да стално живе у Србији или повремено дођу из иностранства
ношени носталгијом, која никада неће престати. Смем да тврдим
да данс има Срба ван Србије колико и у Србији. Дакле, имамо две
Србије. Ова друга , ван данашњих географских граница, можда
је и већа. Већина нас смо телесно у овој другој заграничној, али
нам је душа тамо где смо поникли и где смо расли. Свима нам је
у детињству небо било плавље и животне радости су биле веће и
зато није никакво чудо што смо носталгични и што нас душа вуче
коренима и ми желимо да наша Србија и народ у њој напредују.
Ево шта сам видео.
Политички, Србија је у хаосу и као да је изгубила свој пут. Је-
дина преокупација политичара јесте Европа, која нема алтерна-
тиву. Пуне народу уши како ће кад уђу у Европу све бити боље а
сваки становник ће живети лепо и само што још не кажу: “Не-
ћете морати да радите, али ћете имати довољно пара”. Нико се не
пита шта ће вредети новац и ако га будемо имали, ако за њега не-
мамо шта да купимо. Дакле, нема никакве националне стратегије.
Војска је упропашћена, предузећа су распродата па затворена,
хиљаде радника остало је без посла, број пензионера се повећава
а наталитет је све слабији. Села ће, ако се овако продужи за 10, а
највише 20 година, остати потпуно пуста. Пре 40 и више година
док сам похађао осмогодишњу школу у Биоски, добро се сећам, у
њој је било 860 ђака. Данас их има свега тридрсетак.
У Ужицу, које има највише 70 хиљада становника отворена је
31 банка. Ниједна није српска.
Европска заједница или Европска банка за развој понекад уде-
ле Србији по који милион помоћи и политичари се убише хвале-
ћи се с тим. Нико не мисли о томе да кроз стране банке у Србији
они извлаче милијарде из наше земље, све више је осиромашујући.
Милан Радуловић
Од маске до личности
Бог и Сатанаило у лику човека
“Човек је мистерија!” Мистерија је за оне који су покушавали да
тумаче човека без Творца његовог. Пошто је човек створен по лику
Божијем, тако је најприроднији покрет човека управо ка Богу,
створитељу свом. Немоћан у животним недаћама обраћа се човек
Богу своме, чак и неверни у тренутку ужаса душевног доживају
Оца душе и тела својега. Не може човек понизити себе а де не по-
низи Бога у себи, нити може да понизи Бога а да не понизи себе.
С друге стране постоји још један лик који обитава у човеку.
То је лик палог Ангела Сатанаила, који у свему види заверу про-
тив Бога а тиме и човека. Свака поргрешна мисао које не води ка
спасењу душе њему je мила, а то су душе неверних који не схва-
тају значај жртве Јагњета Божијег, који на Крсту беше распет за
грехове праоца Адама и прамајке Еве.
Исус Христос се овлапоти од Духа светога Марије Дјеве и по-
ста човек, дакле на њему не почиваше грех Адама и Еве управо
зато никада и није морао умрети. Тим страдањем неизмерна је
жртва Сина Божијег. Он страда да би се крвљу његовом спрао грех
Адама и Еве. Он беше распет на Крсту да би се окупљени, сада
не више око Дрвета спознања већ око дрвеног Крста страдања,
не око јабуке греха већ око тела Божијег, спасили од греха у коме
до тада живесмо.
Стога, свако од нас бира између безграничне љубави Свете
тројице и егоистичног сатане.
Једни су људи као добро дрво, а други су као зло дрво, нити
добро дрво даје жао род, нити пак зло дрво даје добар род. Ова
мисао је јасно речена и у Светом евангелију: “Људе ћете лако по-
знати по плодовима њиховим!”
Немоћ воље или морална немоћ, уз физичку немоћ, један су
од главих извора човекова неблаженства на земљи. Воља човека
није нешто масивно, што се само у једном правцу да увек задр-
жати или на једном предмету искључиво фиксирати; она је у по-
крету, у сталном вибрарању, као надражени чулни нерв, она је
активна и пре активности чула, она је вечито будна и вечито же-
љна. Она лети стално на крилима непостојаности. А човек жели
мира и постојанства док, међутим, стално лети за својим неми-
ром. Он види две моћи у себи, једну другој противне, које га ву-
ку немилосрдно на две стране, две воље, или како би рекао апо-
стол Павле, два закона. Једна је воља која стреми ка вишем, дру-
га је она која води ка нижем. Следити узвишену вољу теже је, но
човека достојније, следити нискоциљну вољу лакше је, но то чо-
Милан Радуловић
Зле речи о Србима и зла чињења Србима
БОЖЕ, ЗАШТИТИ И ОДБРАНИ ОД СИЛА НЕЧАСТИВИХ!
СРБИ, НЕ ЗАБОРАВИТЕ ЗЛЕ РЕЧИ И НЕДЕЛА ЊИХОВА!
“Требало би да бомбардујете Србе”.
(Папа Јован Павле Други – Речи упућене председнику Клинтону
током јавног појављивања у Денверу)
“Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и
терориста”. (Изјава Жака Ширака, председника Француске, за
ручком, јуна 1995. поводом састанка шефова влада држава чла-
ница ЕУ)
“Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”.
(о. Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац, по поврат-
ку из Сарајева и посете Маркалама 2, на конференцији за штампу)
“Што се Срба тиче… То је данас један болестан народ”.
(Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и
Херцеговини, Војни месечник “Дифенс национал”, јун 1997, Париз)
“Срби нису нарочито паметни”… “Српска деца се више неће смејати”.
(Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД)
”Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили
новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд”
(Пол Џексон, уредник листа “Калгари сан”, у изјави за “Фани стар”,
13. октобар 1992)
“Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се
вирус који она носи не избрише”.
(Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за национал-
ну безбедност у време Бушове администрације, Часопис “Форин
аферс, јул–август 1994)
“Србе треба бацити на колена”.
(Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, 27. маја 1992)
“Срби су злочиначки дупеглавци”.
(Ричард Холбрук, Клинтонов емисар у Југославији. “Њујоркер”, 6.
новембар 1995).