Сергејева иконица

Дагмара Новаковска
Познањ

Владимир Јасињски, потом Одојевски, пољски писац, аутор рома-
на, приповедака, драма и радио емисија, рођен је у Познању 1930.
године. Његов дебитантски роман Острво спасења (Wyspa ocale-
nia) био је у фрагментима емитован у радио аудицији 1951. годи-
не. Од 1961. до 1968. године био је директор студија савременог
позоришта Пољског радија. У изгнанству је од 1971. године. Ста-
лно је настањен у Минхену, где је био шеф одељења за културу
и књижевност Радио слободна Европа. Освојио је бројне књиже-
вне награде. Најважније књиге: Опседнута места (Miejsca nawie-
dzone, 1959); Карантин (Kwarantanna, 1964); Сумрак света (Zmi-
erzch świata, 1964); Острво спасења (Wyspa ocalenia, 1966); Засуће
све, задуваће… (Zasypie wszystko, zawieje…, 1973); Штићење тра-
гова (Zabezpieczanie śladów, 1984); Заборављене, неумирене… (Za-
pomniane, nieuśmierzone…, 1987); Хајде да идемо, хајде да се вра-
тимо (Jedźmy, wracajmy, 1993); Оксана (Oksana, 1999).
Егзистенцијални романи Владимира Одојевског посвећени
су осетљивим местима у пољској историји: немачкој и совјетској
окупацији, питању пољских источних територија, масакру у Ка-
тињу, пољско-украјинском сукобу, посебно волињском геноциду.
Ова драматична и тешка историја, непрестано присутна у делима
Одојевског, била је предмет интересовања цензуре, која је дослед-
но задржавала објављивање његових текстова у Пољској.
Прича Сергејева иконица је успомена Владимира Одојевског на
догађаје из јануара 1945. године, када се у предграђу Клецка десила
ослободилачка борба. Одојевски је ту провео део окупације. Ова
прича овековечује сећање на ове догађаје и на њиховог сведока,
Зигмунта Имбјеровича – ауторовог пријатеља. Икона пронађена
ове зиме још увек је на почасном месту у пишчевој кући у Минхену.

Превела са пољског Доминика Гапска