Владимир Одојевски

Сергејева иконица

Дагмара Новаковска
Познањ

Владимир Јасињски, потом Одојевски, пољски писац, аутор рома-
на, приповедака, драма и радио емисија, рођен је у Познању 1930.
године. Његов дебитантски роман Острво спасења (Wyspa ocale-
nia) био је у фрагментима емитован у радио аудицији 1951. годи-
не. Од 1961. до 1968. године био је директор студија савременог
позоришта Пољског радија. У изгнанству је од 1971. године. Ста-
лно је настањен у Минхену, где је био шеф одељења за културу
и књижевност Радио слободна Европа. Освојио је бројне књиже-
вне награде. Најважније књиге: Опседнута места (Miejsca nawie-
dzone, 1959); Карантин (Kwarantanna, 1964); Сумрак света (Zmi-
erzch świata, 1964); Острво спасења (Wyspa ocalenia, 1966); Засуће
све, задуваће… (Zasypie wszystko, zawieje…, 1973); Штићење тра-
гова (Zabezpieczanie śladów, 1984); Заборављене, неумирене… (Za-
pomniane, nieuśmierzone…, 1987); Хајде да идемо, хајде да се вра-
тимо (Jedźmy, wracajmy, 1993); Оксана (Oksana, 1999).
Егзистенцијални романи Владимира Одојевског посвећени
су осетљивим местима у пољској историји: немачкој и совјетској
окупацији, питању пољских источних територија, масакру у Ка-
тињу, пољско-украјинском сукобу, посебно волињском геноциду.
Ова драматична и тешка историја, непрестано присутна у делима
Одојевског, била је предмет интересовања цензуре, која је дослед-
но задржавала објављивање његових текстова у Пољској.
Прича Сергејева иконица је успомена Владимира Одојевског на
догађаје из јануара 1945. године, када се у предграђу Клецка десила
ослободилачка борба. Одојевски је ту провео део окупације. Ова
прича овековечује сећање на ове догађаје и на њиховог сведока,
Зигмунта Имбјеровича – ауторовог пријатеља. Икона пронађена
ове зиме још увек је на почасном месту у пишчевој кући у Минхену.

Превела са пољског Доминика Гапска

Pages: [ 1 ] [ 2 ]

Слични текстови


Дагмара Новаковска
(Ре)конструисање митa

Вјеслав Ратајчак
Бардом исти

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026