Избор мисли: Мирко Палфи, Торонто

Није срећан онај који много зна,
већ онај који чини оно што зна да је добро

Свети Кирил Александријски

Блез Паскал (1623–1662), француски филозоф, математичар и писац
Ствари имају различите особине и душа различите склоности; јер
ништа од свега што се нуди души није просто и душа се никада не
нуди просто ниједном субјекту. Отуда долази да се плаче и смеје
због једне исте ствари.

Жан Де Ла Бријер (1645–1696), француски књижевник
Издашност се не састоји толико у томе да се много да, колико у
томе да се да кад треба.

Велика је невоља ако се нема довољно духа да се говори добро,
нити довољно мудрости да се ћути.

Жермен Де Стал Олстен (1766–1817), француска књижевница
Пошто је генијалан човек обдарен правим осећањем, његове
патње се умножавају самим његовим способностима: он про-
учава и своје сопствене болове као и природу, а пошто је несрећа
срца неисцрпна, он је осећа тим дубље, што је богатији идејама.

Мари Анри Бел Стендал (1783–1842), француски књижевник
Прва ствар коју треба учинити ако човек хоће да упозна
историју неке земље јесте: нипошто не читати опште признате
ауторе; нигде човек није боље упознао цену лажи и нигде она
није скупље плаћена као у делима тих аутора.

Николај Гогољ (1809–1852), украјинско-руски књижевник
Све се у човеку брзо мења; још се ниси честито ни осврнуо, а већ
је унутра нарастао страшан црв који самовласно приграби све
животне сокове. Често се дешава да, не само велика жеља, већ и
она мајушна, према ма чему сићушном, букне у човеку, рођеном
за лепше душевне покрете, и нагна га да заборави велике и свете
обавезе и да у ништавним тричаријама види нешто велико и
свето. Небројене су, као морски песак, човечје јаке жеље, а ниједна
не личи на другу, и све су оне, биле срамне , биле дивне, у почетку
човеку послушне, а доцније постану над њим ужасни господари.

Фјодор Михаилович Достојевски (1821–1881), руски књижевник
Буди благословена за онај један тренутак блаженства и среће
који си дала другом срцу, усамљеном и захвалном. Боже мој!
Читав минут блаженства! Па зар је то мало, макар и за цео жи-
вот човечији.

Не може се волети оно што се не познаје. Било да је реч о човеку
или о народу. Будите сигурни да сви они који свој народ престају
да разумеју и губе везу са њим, одмах и у истој мери губе и веру
очева, постају или атеисти или равнодушни људи.

Марк Твен (1835–1910), амерички књижевник
Има оних који ће нас погрешно учити да је цепидлачки се држати
пута доследност и врлина, а скренути с пута недоследност и грех.

Права реч може бити ефектна, али ниједна реч никада није била
тако ефектна као ћутање у правом тренутку.

Оскар Валјд (1854–1900), енглески књижевник
Доследност је последње уточиште оних који немају маште.

Када човек ступи у додир са својом душом, постане кротак као
дете, а такав би, према Христовим речима, и требало да буде.

Максим Горки (1868–1936), руски књижевник
Где је милосрђе божје? Људи тлаче један другог, сишу крв један
другом, свуда зверска отимачина – где је ту милосрђе божје? Где
су добро и љубав, снага и лепота? Где је Христос, син божји? Ко
је погазио цвеће које је посејало чисто срце његово, ко је украо
мудрост његове љубави?

При вечерњој молитви, у смирају дана, људи, очишћени тешким
радом, ослобађају се својих брига, стоје тихо, велелепно и душе
им светлуцају као воштане свеће, малим пламичцима; видиш
тада – иако су људска лица различита, јад је исти.

Карл Густав Јунг (1875–1961),
швајцарски психијатар-психоаналитичар
Ако игде, то у примењеној психологији морамо данас бити скром-
ни и дозволити важност природној многострукости противуре-
чених мишљења, јер смо још далеко од тога да знамо нешто поуз-
дано о најфинијем објекту науке, о самој људској души.

Херман Хесе (1877–1962), немачки књижевник, добитник Но-
белове награде 1946.
Шта је у ствари истински жив човек, то се данас свакако зна мање
но икада, те се зато убијају у гомилама људи од којих је сваки
драгоцени оглед природе – који постоји само једанпут. Али,
сваки човек није само он сам, него је он јединствена, сасвим по-
себна, важна и знаменита тачка у којој се појаве света укрштају
само једанпут на тај начин и никада више. Зато је повест сваког
човека важна, зато је сваки човек, докле год живи и испуњава
вољу природе, изванредан и достојан сваке пажње. У свакоме је
отелотворен дух, у сваком пати створење, у сваком се избавитељ
распиње на крст…

Волети свет и живот, волети упркос патњи, прихватити са
захвалношћу сваки зрак сунца и ни у болу не заборавити на
осмех – тај наук сваке праве поезије никада неће застарети и
данас је више него икад потребан и добродошао.