Љубица Милетић
И још нешто господине
И да ти још нешто кажем, Господине.
Ако нас неко негде помене, не мораш баш
Да нас браниш и хвалиш, није за хвалу све.
Али, Господине, реци! И кад су о кост ударали
Меци, нисмо падали све док је било крви у венама.
Радовали смо се слободној слободи, домовима
Деци и женама што као свеће на прагу стоје
На рат привикле.
Радовали смо се шљивицима и свадбама
И додолама што призивају воду…
О мобама, и прелима, стајаћим оделима
Што се за недељу у сандуку чувају
И кад празник дође побожно из њега ваде.
Радовали смо се сваком ко нам мирно дође,
Ко дође као сваки други гост на славу,
И ето, ако неко негде ову земљу помене,
Хоћу да све знаш, не мораш баш да је браниш
И хвалиш, али бар ово хоћу да знаш.
Коментари