Јадранка Марковић
Рађање свјетла
Да л’ сада?
У дане
Кад дивљи вјетар тамани свице,
док тужно куца уплакано срце
над хумком,
животом,
цвијећем што вене;
кад су заборављене златне успомене
и кад све тамни у бездану тишине?
Да. Сада.
Уз огњиште срца и јеку прошлости,
свирале прољећа, сунца и цвијећа
кидају сатруле плодове глупости,
а свјетлост изнутра нараста све већа,
уз коју ријеч,
осмјех пријатељски.
Коментари