Јелена Шаула
Светлост бела
Кров над главом ће у сан
Раширити руке па се дати
Птицама сенки што ће нам летети
По целу ноћ док не сване дан.
Поништено име – облчје тела
Као од шарене змије свлак
Пре него утонемо сновима у мрак
Понеће нас светлост бела.
На земљи оставити отисак свој
Приближити се небесима у спој
Летети навише без сећања лика.
Нека нас понесе вео измаглице
Обличја новог човека – птице
Венчања неба и земље – нови свлак.
Коментари