Пишући о односу заборављеног професора новосадске гимназије,
књижевног историчара и критичара, Јована Грчића (1855-1942) и
његовог далеко познатијег ученика, Тихомира Остојића, прешао
сам овлаш преко, сада тек видим, интересантне публикације.
Цитираћу, ни крив ни дужан, самог себе, односно део из текста
“Преписка учитеља и ученика” (Polja, Нови Сад, бр. 442, новембар-
децембар, 2006, стр. 121-127): “Рат је завршен. Остојић се спрема у
Швајцарску на лечење – но, допуштење од швајцарске владе се
чека више од месец дана. Мења план о одласку у Швајцарску и
одлази у Загреб у санаторијум на Брестовцу, лицем на Видовдан
1919. године. Из тог болничког времена је и писмо од 7. септембра
1919. године: моли Грчића за помоћ. Наиме, нужно је да неко уради
последњи ревизију болничког листа (беспослених болесника) под
именом Injekcija. (А то нико неће урадити боље од Јована Грчића
додајемо у загради.) Иначе, детаљна упутства даје Остојић Грчићу.
Једно од тих упутстава тиче се имена ‘Кирослав Мрлежа’ – то није
погрешно, остави тако.
Грчић је испунио тражено, и послали су му одштампан часо-
пис. Пред полазак кући, крајем септембра…”
То је било довољно да један од мојих ретких читалаца,
предусретљиви и вредни библиотекар и књижевни историчар,
Боривој Чалић, крене у потеру за том публикацијом; у потеру у
коју сам се и ја, накнадно, помало збуњено, укључио. Логично
је било поменуту публикацију потражити у Загребу. Но, до те
публикације се у Хрватској није могло доћи, а Боривој Чалић
нас, помало неочекивано, враћа у Нови Сад – упућује ме на
књигу коју сам већ имао у рукама. Реч је о књизи коју је прире-
дила Светлана Томин (тако добро ју је приредила да сам дошао
у искушење да уместо оног “приредила” напишем “приредио”).
Наиме, прикупљајући оне текстове које је за рубрику београд-
ске политике Да ли знате? писао Ђорђе Сп. Радојичић (1905-1970),
Светлана Томин је, под тим насловом, сложила складну и пре-
гледну књигу.
Шта о поменутој публикацији пише Ђорђе Сп. Радојичић?
Поставља питање и сам на њега одговара. Питање гласи: Који је
наш књижевни историчар као болесник издавао шаљиви лист у
санаторијуму на Брестовцу код Загреба? (Збуњује мало ово из-
давао, јер отвара могућност да је било више бројева.)
Из поменуте књиге преписујемо само први део одговора,
јер се други део односи на биографију Тихомира Остојића и на
Остојићеву библиографију…