30.
Радован Гајић

Вечно сећање на вечност пејзажа













Постоји један пут који кривуда кроз планинске кланце. Постоји
једна река која меандрира ка ушћу. Постоји једно језеро окру-
жено шумом. Постоји и морска пучина, у даљини, у коју се
суновраћују стеновите литице. И све се то види са једног бал-
кона, који постоји као и рај пејзаж; али свега тога нигде нема.
Све то, ипак, постоји јер постоји жена која седи на свом балко-
ну и осмехује се вечности за вечност која је њој дата на тренут-
но коришђење. У време када је забележен тај чаробни предео,
обични људи су служили своје конкретне господаре, а не не-
какву апстрактну припадност геополитичком амбијенту, какав
ће се слугански однос градити у свести маса планете Земље са
утврђивањем нација и разарањем народа.
Пејзаж је француска реч. У наш говорни језик “увукла” се
више честом него дуготрајном употребом. Честом употребом
у области критичког и теоријског разматрања дела ликовних
уметника, кроз нешто мање од два века.
Пејзажи ће се у нашем, српском, ликовном исказу, не
случајно, појавити са Првим српским устанком. Тиме они
неће много каснити за европским, можда нешто мање од пола
века, што је за време о коме говоримо незнатно раздобље. Тако
да, када се говори о пoјави пејзажа у ликовним представама
српских сликара, можемо говорити о “ходу у корак “ са светским
настојањима. Или, да се тачније изразим, о бивању зараженим
истим оболењима духа која су, у то време, захватала свет.
Оригинално, реч paysage, значи: предео, крајолик, а може
бити употребљена и као: завичај, отаџбина. Па ипак, они
који буду разматрали уметничка дела са оваквом тематиком,
језиком Срба, избегаваће да употребљавају ма које од српских
именовања. Тако ће се одомаћити реч пејзаж. У наведеном,
могуђем поистовећењу са посматраним, управо и лежи тајна
појављивања и популарности ове теме у ликовном изражавању.
У другој половини осамнаестог века, пејзаж ће, по популар-
ности, пре свега заостајати за историјским, класицистичким
композицијама, као и за портретним или жанр сликарством.
Током деветнаестог века пејзаж ће постати преовлађујућа,
снажна, али и најкрвавија тема у визуелном и стварном иску-
ству европске културе. Друштвени токови захтеваће и успеваће
да ставе на ликовне уметнике терет националног у пејзажу, тако
ће свест о националном пејзажу, о отаџбини и завичају, уобли-
чена у представе препознатљивих, било урбаних било руралних

Стране: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Звездана Лазаревић
Зоран Васиљковић, уметник по позиву и призиву

Александар Марић
Угреби и утишаности
Милана Ђокића

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019