Књига бројева 2 и 3 | јесен - зима 2008/2009
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић, cрпски њижевник
“Господару, знано је и познато да је твој народ неблагодаран.
Замол’ богове нека тога младића надахну те нека буде
велики човек.
Веруј, већега му бола не можеш задати, до натерати га да као
велики човек живи у средини неблагодарна народа…
Ако ћеш, господару, казнити тог младића казном
најстрашнијом, учини га великим човеком и пошаљи га у
Србију да живи.
Тамо у тој чаробној земљи, где славуји и хајдуци певају
заношљиве песме у луговима; где се роде и чиновници сваки
час селе са димњака на димњак; где државни свештеници
и попци тихо преспављују зиму; где су министри и јежеви
увек тако увијени да их због бодља не смеш такнути … у тој
чаробној земљи живи један народ који је успео да изгуби гроб
свога највећег песника Симе Милутиновића, и где је познији
велики му покојник Војислав Илић зашао у чаршију и нудио да,
за јефтине паре, прода свој будући споменик, не би ли бар за
живота видео какву фајду од својега народа!”
