Ђорђо Сладоје
Сарајево, Сарајево
Колају журе, протуве божјаци
Младе шићарџије, Лијевњани стари.
Цвиле бивше буре, труну свети знаци.
Изнемогли свете, када пре остари.
Лепрша лишће као издајнички леци.
Дави се и копрца отрована река.
Ја звиждим у чауре, где су некад меци,
Чекајућ Фердинанда и с њим Поћорека.
Чујем: шушти свила, звецкају панцири.
Пролазе лакеји, кљасти ађутанти,
Свечана страшила, сподобе и жбири:
У кога да пуцам и кога да памтим
Коментари