25.
Сања Крстоношић

Привремено од умирања

1.
Трчим раздрагано, и,
сестра мирише најлепше
љубим је док бежи
Направио си Орман и Врата
У њему сам нацртала Реку и Чамац
а тераса је била топла
од летњег пљуска

Играм се! Играм се!

Хвала

за Руже маштарије
стаклене боце и сан
да је неко ипак
веровао

О! Заљубљена,
никада нисам престала да
будем

2.
Хранимо се здраво и пијемо
ваљда, здрава млека. Али ти
си већ уморан и
веома, мршав,
слаб

Сиви џемпер, кости, ја
Ко је овај човек? Ко зна.
Зар отац? Страх.
Сваки мој став?

У кецељи с извезеним
оловкама на џепу с леве стране
наслеђеној, великој,
сестра

Мишеви помаљају своје носиће
Рози и ружни убијају сјај једне нове
љубави, лажи, ма крај!

3.
Петролејка ми показује пут
правих и пресликавања.
Ружин сто не помаже
у стицању знања.
Све морам сама.
Цртам, цртам

И на њему ређам тегле,
сокове парадајза
стављам поклопце,
вакумирам.

Заспала сам јуче
Множила, равнала
Он је дошао и рекао,
(оставивши гоблен с пролећем
за неки други пут)
Да су то богиње.

Лампа с бродовима
и кауч.
На наслону глава
за ружом
спава

Као последњи наговештај
Као преостала нада
Лаж се увукла у снове
Постала истина
Никад престала да пада.

4.
И сила у мени
срце ти мрви
да л’ дишеш још увек
Да ли знаш?

Тамо у ћошку
мајка те зове
Овај свет чудно наш

Завесе тешке, ни дашка, сна
суморно, суморно
пролеће, ја

5.
Фаворизована јадница
слабошћу
Зидине храма створила

Рупица на бради, зима, мала
На станици чекала
да оде до презли
Кожне чизмице
су мокре
А сестра?

Док причам то,
Двориште игре и свиње
И орах и мачке и новине
Уље за ланце, старе бицикле
Цигле, цигле траве пуне

Јурим јутарње сунце сунце
И с њим, у белим колима
Изгледам срећно

Слични текстови


Момир Војводић
Потоња ноћ Гаврила Принципа

Мирко Магарашевић
Те шуме корењем приобалне…

Горан Стојановић
Измештање

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019