03.
Жељко Сулавер

Процвалој грани једног дријена

Зажути се опет дријенова грано
скупљала си досад нит поглед ни хвалу.
Опет запупољи! У прољеће рано
сунцоликим плаштом огрни заспалу
браћу моју драгу што осташе тамо.

Затрепери златним зраком милована
к’о мајчина рука чедо које спије.
Потеци животом из медених грана
и овога љета кад ме тамо није
руком браће драге да будеш узбрана.

Прољеће је ново, из утробе грубе
кап живота нову изњедри, запупи.
Мани што с јесени неки те не љубе,
твој им румен дрењак модре усне скупи,
његов нектар моје заслађива зубе.

Ћилим жутоткани буди пчеле стопи,
непресушни рудник меденом копачу.
Пољем нашим нек ти разасути снопи
обасјају село и низа њ се стачу,
гдје осташе моји дјечји срећокопи.

Зажути се опет дријенова грано,
опет запупољи у прољеће рано,
селом нашим нек се распу твоји снопи
да свијетле моји дјечји срећокопи.

Раскорењеним свезеленима

Колена првог свезелени
расклиманим корењем одмахасте,
незрело класје младо потргано.
Неочекивано разрођени
у галоп несамарене ате одјахасте,
синови моји, лак полагано.

Колено друго свезелени
прворотки туђ у недра тискају
бескорен силом донет на длану плод,
кратак је мйр поља покошених
жедни суву чашу залуд стискају
где сунца није таман је свод.

Колено треће свезелени
раскорењеним тек вам оста име
и можда сретнете понеко слично,
застани, главу не окрени,
нашао си брата, брати се с њиме
да се наслониш семе моје дично.

Србље моје

Свеколико србље вапије и јечи
разбраћеним ропцем под тробојним стегом
измичући главу разбојничкој сечи
да праг где је рођен остане праг његов.

Вековна је чежња родослова мога
да потомство рађа за истих владара
распето пострада гласа братственога,
отрежњење иште род светога цара.

Мудрости је мало, властожедне душе
кратковидом руком к'о прах разасуше
да будемо једно иста веровања,

свак' на своју страну постајемо страни
чудимо се соли на сопственој рани
док још србље моје сном распетим сања.

Завет

На чијој земљи жито ти се њише,
брашно ти мељу воденице чије,
из чијих кућа дим небу кидише,
ти кажеш твоје, свак' знаде да није.

Чији то сплав те Дримом прêко носи,
Црним и Белим, Бистрицама бистрим,
хајде заплови, добро знају ко си,
оба јахасмо валовима истим.

Чијих звоника откуцаје слушаш,
на молитву којем Богу чујеш зов,
у дане свете чије вино кушаш,
на исте спремаш кукавички лов.

Крш Проклетије твоје проклетије,
надут’ ће прса љутита и јêдна,
нестаћеш ’силни’ с мапе, историје,
таквих је гладна бестрага и жедна.

Решио јеси сва звона црквена
да ми ућуткаш, запалиш и срушиш,
судиће крвца давно проливена
зулуме твоје, проклетој ти души.

Сванут’ ће јутро и прозоре широм
потомци моји отвориће опет,
мирит' ће тамјан сваким манастиром,
газићê својих прадедова стопе.

Праштање

Саградићеш себи замке од гранита,
с моћним зидинама до плавих небеса,
дворјани ће твоји попут царских свита
градит' млечне путе од својих телеса.

Вирови ће речни и вулканска гротла
бити одредиште уљезу и врагу,
духови јунака попут царског котла
храниће ти душу, даваће ти снагу.

Неверни ће молит' кад на своме врату,
као мака зрнца, осете мач правде,
одлучна и снажна у том судњем сату

сетићеш се страшне њихове неправде,
тад победе крила понеће те Богу,
народи небески само праштат' могу.

Слични текстови


Милан Ненадић
Венац за Гаврила

Никола Александар Марић
Војничка бележница

Момир Војводић
Песник песму добија од Бога

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019