Предраг Деспотовић
* * *
још пре рођења знао сам о себи
то што ми нико признао не би
па да л из пркоса ил очајања
постао Србин из расејања
овде (да ли?) Србин тамо нисам
где ли сам и ко ја не знам ни сам
нит знам да не знам (знао бих да знам)
ко авет ме прати нечији срам
тамо ме нема овде не постојим
какво ћу име гробовима својим
на очевом сину дајем до знања
нек буде тако Србин из расејања
са ове стране пишем своме брату
мој је то камен о твоме врату
ил обрнуто све из незнања
ти ниси ја сам Србин из расејања
ил смо обоје ил ниједан није
чија је азбука светосавље чије
и да не бројим наша бројања
свуд смо ми Срби из расејања
туђинац јесам ал не знам коме
у роду предака ил дому своме
грешан ти пишем из покајања
Боже расветли
* * *
уочи пописа становништва 2011.
румун српске националности
пописом србин из румуније
не кријем своје неископане кости
не би ли ме било као што ме није
слово би слово да затре хтело
крв је од словопролића нема
двојезично још да ми отпоје опело
па да ме има као што ме нема
са једних на друге преводим дане
у превођењу све се преводећи збило
једнојезична бар једна ноћ да ми сване
да поверујем како је и мене било
да сам бар мало старији био
кад сам се родио
да сам мого да бирам
што никад нико сам изабрао није
не би ме овде било
где ме ионако нема
и не би ми прадедови
са онога света
sms поруке слали
тражећи да не пишем
лажне стихове
и стиховане лажи
него речник нови
одрођених срба
и расрбљених речи
и на прве задушнице
да им задушу наменим
не би ли нас разумели
и уразумили
* * *
чију си ноћ упртио на рамену
по звездама корачаш голобрад
запалиће ти се стопала неразумна
не иди путем којим сањаш да се вратиш
звезде саме бирају своје сапутнике
* * *
ближи се дан
када ће и клинови
којима су моје шаке закуцане
и моја стопала закуцана
проходати светом као апостоли

Коментари