Јелена Шаула
Корење
Претворите ме
У дрво храстово
Да се укореним
Градом Хамилтоном.
Уградите у
Онтaријско дубоко корито
Да се примим и останем
Попут земље растресите
Само ми небо дајте
Изнад Сремске земље
Изнад улице Багремове
Што дубље кроз крв расте
Дубље корење вуче
Румску булку моје душе
По Хамилтонском небу сади
Да ме препороди
Када ме јутром буди
Канадска зора иза
Прозора
Светлост бела
Кров над главом ће у сан
Раширити руке па се дати
Птицама сенки што ће нам летети
По целу ноћ док не сване дан.
Поништено име, обличје тела
Као од шарне змије свлак
Пре него утонемо сновима у мрак
Понеће нас светлост бела.
На земљи оставити отисак свој
Приближити се небесима у спој
Летети навише без сећања лика.
Нека нас понесе вео измаглице
Обличја новог човека – птице
Венчања неба и земље – нова слика.
Коментари