Душан Стојковић
Лудак
Са ума су сишли и ноћ и дан и разлубеничено подне. У носиљкама
пуне руке сновних смалаксалих протеза. Снивак по снивак – сни-
вка незадрж. Ракун пере одбачене животне конце и кучине. Суз-
на вода слузно богоради. У богорадионици твори се нови свет
на уклин отишлом. Отишиниле се градске калдрме, селски еол-
ски вихорци, водне одне пјесни на плеснивим олуцима. Креје и
гаврани отперјали пошто су Индијанци у трње одложили перја-
нице. Кактус над кактусима у лудачкој кошуљи песмовања са
степеницама Мајаковског низ које се суновраћују деца и жирафа
коју је јахао тачно у подне своје смрти Николај Гумиљов.
Коментари