Ово је прича о мами, тати и њиховим земљацима

иронично да су и Хрвати били укључени, јер они су, једноставно
покатоличени Срби. Снага религије и нетрпељивости недавно
преведених у другу веру су веома увјерљиво моћни. Инфериорни
имају тенденцију да нападају супериорне – из потаје и насилно. И
тако теже да одражавају психологију католичке Хрватске.
Ми читамо о овим догађајима. Присећамо се. Неки од нас су
имали среће да су имали бројне посете и видели све "из прве руке".
У Суреју смо полако сазнавали о тим ужасним зверствима.
На крају је истина испливала на површину. Словенским като-
лицима у Суреју, у почетку је било непријатно. Онда су прешли
у стање порицања. Питали су се како би се побожни фрањевачки
кардинал Степинац залагао или има удео у овом бестијалном
прогону? Чак је и папа настојао да обоготвори Степинца и пре-
поручује његову светост. Католици нису имали избора. Страшни
догађај се десио; било је превише сведока. САД се укључују у
помагање католичких фашиста. Најгори хрватски усташко-като-
лички злочинци добили су слободни и заштићени пролаз у Аме-
рику. Била је то “Операција Гладио”. Амерички “McCarthyism”
(макартизам) прогласиo је: “Ако су жртве били осумњичени ко-
мунисти, они су за једнократну употребу“.
Чак су и Јевреји били увређени, јер су и они у конц-логорима
делили сличну судбину бруталног поступања фашиста. САД су
примиле фашисте. Други су одбијени.
Када сам посетио стару катедралу у Загребу, случајно сам
питао привржене вернике, једаног по једног: “Ко је био Степинац?”
Његово је “тело” лежало упадљиво у катедрали. Сви су негирали
било какво сазнања о овој особи. На крају, када сам излазио из
цркве, старац је изјавио: “Он је био велики човек: убијао је Србе”.
Такво негирање истине одражава незнање и предрасуде.
Знали смо да су подјеле потенцијално присутне у свим наро-
дима у свету; сваки народ има своје скривене проблеме – сваки.
Државност је крхка концепција. Нико не зна боље да подстак-
не државни удар од режима хегемониних САД. Саме САД су
искусиле бол грађанског рата. Ипак, преовлађујућа неоконзер-
вативна хијерархија ефикасно контролише и усмерава јавно
мњење. Америчка јавност је симпатична, али је њихова админи-
страција потпуно узурпирала са Вол Стртом, војним корпораци-
јама и ЦИА-ом, чије финансирање потиче од продаје авганис-
танског опијума... За њих је континуирано рат ендемски. Јавност
зна ово али њен отпор онемогућавају свемоћни медији.
Тата би често говорио о овој дилеми балканизације. Његова
Војна Крајина је издржали вековима сукобе које су изазивали
муслимански Турци. Тада је Турска муслиманска хегемонија за-
мењена упадом католичке Аустро-Угарске.
Шта је било горе – да муслимани господаре или да их контро-
лишу германски-мађарски католици? Бирај. Оба поробљивачка
уљеза су довели до балканизације, подржавали и помагали нето-
лерантне католике и милитантне муслимане – сви су изазивали
смртоносни сукоб после утврђивања православља. Али, у исто-
рији човечанства, само су католици увели фабрике смрти – као
центре убијања. Само је католички менталитет и морал био у
стању да толерише и подстиче такве злобе.
Сваки српски дечак школског узраста у Суреју знао је за
Гаврила Принципа и босанске атентаторе у Сарајеву. Тај атентат
био је повод за Први светски рат који је узео више од тридесет
милиона живота и изменио Европу.
У априлу 1941. Срби су се супротставили Трећем Рајху и били
прва европска земља која је покренула отворену побуну пркоса.
Овај српски изазов натерао је Немце да одложи операцију
“Барбароса” више од месец дана. У време када су реорганизовани
немачки фашисти дошли у Москву, дошла је зима, а напад, који
је требало да потпуно уништи Русе, пропао је. Руси су издржали
тај напад и наставили да уништавају нападача. Може се рећи да
су Срби спасили Русију.
Године 1999. Србија је бомбардована од стране Американаца
три месеца зато што су одбили да прихвате амерички ултиматум.
Цео свет је гледао како америчка велесила злостављан малу
Србију. Док се свет дивио Србији, царство хаоса било је оцрњено
и њихов имиџ нарушен. Русија и Кина су се уздржале, али се то
можда неће догодити следећи пут.
Србија је имала сјајне патриоте и лидере, док су се многи од
њених савременика показали квислинзима, какав је био Јосип
Броз Тито и његови капитуланти. Што смо више упознавали
Србију, налазили смо више разлога да будемо поносни на њено
наслеђе и њену историјску улогу.

Свету су очајнички потребни интелигентни, рационални, ра-
зумни и толерантни лидери
Друштво је и даље нестабилно. Империје долазе и одлазе. Техно-
логија се унапређује. Али нове технологије омогућавају већа уни-
штавања. Руска ракета може бити лансирана из потопљене под-
морнице и погодити мету далеку 2000 км. Прецизно, са одсту-
пањем од два метра од циља. Цивилизација седи на ивици про-
валије. Можда ће ово “клацкање над провалијом” обезбедити
гаранције за мир. Било који могући напад могао би веома добро
упропастити нападача.
Ово су неке врсте проблема са којима моји родитељи, рођени у
далеком селу, никада нису имали потребу да се суоче.
Свету су очајнички потребна интелигентни, рационални, ра-
зумни и толерантни лидери.
Класична забринутост се наставља. Када дође окупатор, шта
може да уради сељак? Да бежи? Да се бори? Или да сарађује.
Ово је прича о мами, тати и њиховим земљацима.
Током времена, многи од потомака јужнословенских имигра-
ната придружили су се канадској матици. Они су наставили да
студирају на вишим ступњевима, ушли у трговину, комерцијалу
и политику. Паметно су то искористили. Неки од њих, као што
сам ја, наставили су мултилингвистички, проширили своје по-
родице и стечену културу. Радећи тако то им је донело осећај
привилегије.
Северна Америка била је далеко од европског сукоба. На жа-
лост, европски сукоб развио је индустрију Северне Америке. Док
је Европа спаљена, Америка је напредовала. Цинизам? Канади је
припао већи део овог богатства. Ми смо имали простор, ресурсе,
радну етику и безбедност. (Атлантик и Пацифик служили су
као огромни заштитни шанчеви). Могли смо искочити напред,
зграбити и вратити се безбедно на нашe тврђавe.
Примећујете да се Американци радије боре из ваздуха. Њихо-
ви бомбардери сеју смрт и разарањa, а посаде се враћају кући да
би могли да уживају у “вину, женама и песми”.
САД добиле су имиграната из целог света. Неки су дошли по
избору, многи као робови. Над народима домородаца извршен
је геноцид. Најбројнији имигранти су Енглези и Немци. Оба су
жудела за руским огромним пространствима и разноврсним ре-
сурсима. Оба су радили на том да преотму ова богатства. Оба су
пропала али и даље агресивно следе тај план. Енглески (амерички)
и немачки медији константно сатанизује и омаловажавају Русију
и Русе. Њихов дугорочни војни циљ је и даље Русија и њено
уништење. Успон Кине мења ту једначину.
Бранитељи Русије чврсто су стајали на својој земљи. Борили
су се, патили и одолели. Напади на Русију укључују и тотални рат.
Мушкарци, жене, деца и стари људи били су жртве и ови људи
такође су се бранили. Било је ружно. Цивили нису поштовани од
стране окупатора.
Разговарао сам са руским генералом. Он је узгред поменуо да
су били приморани да се бране и побиједе уљезе у многим при-
ликама. Он је сматрао да ће претње престати тек када њихови
непријатељи буду потпуно поражени. Канада никада није имала
ове проблеме. Изгледа да мало разумијемо ту нашу срећу. И ка-
да смо мотивисани за остваривање добити, укључивањем у во-
не амбиција других, има много разлога да се отрезнимо и јасно
промислимо својим мозгом. Тренутно, канадска влада разматра
додавање трупе за јачање америчких циљева у Летонији. Лето-
нија? Коју повреду су они икада нанели нама? Сетите се операције
“Belgtation”? Неразумљивo.

На крају, о мени и мојој породици
Био сам један од првих у српској заједници у Суреју који су стекли
услове и хтели да студирају. Постојао је само један покрајински
универзитет (Универзитет Британске Колумбије). Број уписаних
студената био релативно мали. Чини се да сам имао среће да сам
испуњавао услове да се упишем јер сам имао двадесетак година
формалног образовања. Након средње школе био сам један од
првих у нашој заједници да похађам универзитет. То је било
друштвено и академски изазовно, али вредно труда. Успео сам
да завршим неколико академских степена. Упркос редовном
образовању, стизао сам и да радим физичке послове потребне
за одржавање фарме, као на пример да правим ограде, радим у
пољу, берем јагоде, радим око млечних производа, кокошакa и у
башти. Као резултат тога, успели смо да задржимо фарму и све
зграде на њој: кућу, шталу, гаражу, чак и пољски тоалет. Ниједна
друга слична фарма није остала. Ово је био врло разнолик живот.
Финансије стечене кроз наставу и администрацију омогућиле су
ми да инвестирам у некретнине. И у овом сам успео и користио
профит за даље стицање додатних прихода као генератор.
Резултат је да следећа генерација може уградити у своје на-
слеђе и део раног Суреја. “Лако је продати – тешко је купити.”
Одгајан у удаљеном Суреју, обрађујући своју земљу коју, ни-
када у историји човечанства, ‘није додирнуо ико други’, била је
привилегована улога. Током година, потражња за земљиштем је
ескалирала. Успех и профит дошао је лако. Срећа је била значајна
и неопходна. Помогли су и вештина, знање и истрајност.
Ја сам лично уживао у спорту. Фудбал, кошарка, одбојка, пли-
вање, голф, итд. Биле су врсте спорта у којим сам учествовао и
тренирао. Имам искуства и у пилотирању и падобранству. Оба
ова искуства укључују испуњење изазова.
Имао сам интересовања и могућности да путујем. Искрено,
не постоји земља или регија у свету коју нисам посетио, у њој
сазнавао и уживао бар једном.
Моја деца су образована, у браку су, имају своје куће и укљу-
чени су у истраживање, управљање, технологију, наставу. У нашој
породици има четрнаест просветних радника.
Моја жена је веома специфична особа: укључена у све потребе
породице, поседује све друштвене вештине, има академски увид
и добро схватање управљања имовином.