Ово је прича о мами, тати и њиховим земљацима

су енглеска деца имала мало проблема са конкуренцијом. Наша
генетика је квалитетна... Видели смо да можемо бити успешно
конкурентни. Неки од најбољих студената Суреја били су са Бал-
кана. Наравно, њихова јака радна етика им је у том помогла.
Суреј је био празна граница. Путеви су били прљави и шљун-
ковити, са отвореним каналима. Комшије су биле удаљене. Стру-
ја, вода из славине, парно грејање, водоводи су тек почели да се
појављују. Школе су биле удаљене. Наставници су маргинални, а
број библиотека мали, и само три мале средње школе које су слу-
жиле за потребе целе општине. Социјални услови су били такви
да мало образовањa после основне школе се сматрало значајним.
Није им био потребан ни Шекспир ни алгебра да поделе дрва,
кравље млеко или мотике за башту.
Татина (Дана Заклана) породица била је међу првима јужно-
словенских досељеника у Суреју. Тридесетак породица населило
се, углавном, дуж пута Робук. (132 ул.). Током година, њихов број
се приметно смањивао. Постепено, искуснији су продавлли своју
земљу планерима развоја средине и користили новац за пензију,
куповину нових кућа и путовања. На жалост, економија их је
приморала да раде и после 65 година старости. Пензионисани су
се убрзо суочили са озбиљним здравственим проблемима и скра-
ћеним животом. Пеницилин, стоматолози, оптичари, хирурзи,
заштитна опрема били су им недоступни или су их могли ко-
ристити само понекад. Слободно време и 'рекреативне актив-
ности' сматрани су луксузом. Даље, они су били слабо упућени да
користе 'слободно време' и мало су били спремни да уживају чак
и у кратковечној пензији.
Њихово време је претходило синдикатској заштити и “соци-
јалној правди”. Радно време је било дуго, укључивало је и пре-
ковремени рад, шест дана у недељи и у необезбеђеном, нехиги-
јенском окружењу. Правосудни систем је фаворизовао Англосак-
сонце: нарочито у полицији, новинарству, судовима и промоцијама.
Данас је наша породица у Суреју једина од преосталих ори-
гиналних породица.
Времена су се променила. Живот је постао прилично попус-
тљив према хедонизму. Нашa куповања су нам мање доступна и
приступачна, а више хир и истраживања... Ми се сада сматрамо
“пионирима у региону”.
Наравно да је тешко за младе да разумеју услове који су тада
постојали. Оно што је тренутно доступно није увек било тако.
Главна регионална продавница имала је од свега по мало. Да-
нашњи супер-маркети пуни су робе од пода до плафона, што је
било незамисливо онда. Сиромашни људи имали су једноставне
захтеве и њихови празни џепови дозвољавали су им да купују
само основне производе. Сва продаја је била за готов новац. Кре-
дити су били недоступни.
Како се економија поправљала, тако се побољшавао и друшт-
вени систем. Рекреација, образовање и транспорт су се побољша-
вали. Ти људи, чак и неколико година старији него што сам био ја,
примили су довољно формалног образовања које им је омогућило
да постану писмени и да раде основне прорачуне. На рекреативне,
непродуктивне активности су се, углавном, мрштили. Сматрали
су их скупим и губљењем времена. Популарна је била изрека:
“Користите своје време корисно и опипљиво”.
Позитивне промене стизале су полако, али су и оне дошле.
Суреј није имао болнице. Рођен сам на нашем имању: комшиница
Мара Кекић послужила је као бабица. Све је добро прошло. Мама
је била са пуним радним временом домаћица. Она је успешно
водила рачуна о деци и фарми. Тата је радио у пилани и у
рудницима.
Многи од нас слабо су знали енглески. Учили смо у школи и на
школском терену. Често је наш језик био српско-енглески спој, нека
врста жаргона. Али смо преживели. Имали смо сиво офарбану
основну школу са две собе, дрвених оквира на прозорима и око
две миље од куће. До ње смо ишли земљаном стазом, а онда
дуж пруге. Није било централног грејања, струје, ни водовдних
инсталација у школи. Било је тешко добити наставника. Добри
наставници су били ретки. Али, било је најважније остати жив.
Дошао је крај и економској депресији.
Имали смо родитеље пуне љубави. Били су суочени са вели-
ким друштвеним, језичким и културним прилагођавањем. У ку-
ћи смо били Срби. На улици смо били сурејски становници. Жи-
вот је био једноставан, али добар.
Будући да смо били српског порекла, у почетку је било мало
амбивалентно. Осећали смо се издвојеним, неодлучним. Мала
нација, мало позната у средњој Европи, са језиком и азбуком која
је била другачија. Није се чинило да има пуно тога за похвалу.
Али сам имао српску психу што је било довољно да будем јак и
поносан. Што сам више проучавао ову културу, све више сам
проналазио разлога за поверење у српске разлоге постојања. Би-
ли су паметни, способни и интелигентни.
Срби су се борили против Турака (против велике, монолитне
империје) са успехом. Они су оспорили Аустријско царство и
сами се јуначки ослободили од њега. Ми знамо Краљевића Марко,
Мурата, наше хајдуке и ускоке и друге српске јунаке.
Свет такође зна Николу Теслу. Овај Србин је учинио много
за сваког грађанина света. Врло мало их је у аналима људске ис-
торије који су могли направити сличан подухват.
Наша кућа је продужила начин живота српског села. Исхрана
нам је била сасвим српска: кромпир (кртола), купус (свеж и ки-
сео), груб хлеб, печен у кући. Веш је пран ручно. Језик у кући био
је сељачки српски. Имали смо краве и пили свеже млеко, узгајали
кокошке и свиње. Сваке јесени клали смо свињу, правили кобасице
од њене крви, сушили кобасице, сланину и шунку. До новембра
би сушили свињетину у пушници. За почетак, кисело зеље, па-
суљ, пршута, (шунка), домаћи хљеб, по свим критеријумима, би-
ли су квалитетна храна. Заиста смо куповали врло мало хране, али
нико није био гладан.
И надаље, квалитет живота се побољшавао због бољег тран-
спорта, комуникација. Куће су постале удобније. Нови путеви су
изграђени. Забава, здравствене установе, приступ власти, једна-
кост пред законом, безбедност, ширење знања унапређени су. На
пример, стоматологија нам заиста побољшава квалитет живота,
баш као и услуге учитеља, лекара, инжењера, итд.
‘Dolce vita’ је стигао. И то је добро!
Будућност постаје загонетно занимљива. Лидерство у свету је
у стању тока и изазова. Кина процветава, САД изгледа да опадају,
Индија сазрева, Русија се опоравља, Европа показује знаке дез-
оријентираности – а Канађани су примаоци таквих промјена.
Претпостављам да ће наша деца бити подвргнута значајном
прилагођавању.
Лакши је прелазак из рита у богатство, него обрнуто.

Контакти са “Старим крајем” – море “етничког чишћења”
Наша етничка група имала је спорадичних контаката са “Старим
крајем”. Писма и телефонски разговори чинили су главну кому-
никацију. Ратови, социјална превирања, слаба економска моћ
спречавали су или смањивали путовања. Новине, као што су
“Новости” и “Србобран”, давале су нам неке извештаје и увид.
Балкански сукоби били су чести. Било је много прекида кому-
никације. Слушали смо о “Маин Кампфу” и “супер-раси”. Рели-
гија је била повод за многе од јужнословенских трагедиjа. Исто-
ријски Јужни Словени су били православни. Али је дошло до
муслиманске инвазије на Србију и Босну. Аустроугарска домина-
ција Хрватском и Босном уводи покатоличавање и горку несло-
гу у Хрватској и Словенији. На жалост, верске разлике генеришу
окрутну неједнакост, фракционализам. Свештеници могу пре-
творити нормалан живот у фанатизам – посебно међу новије
конвентираним. Ноћне море етничког чишћења су се догодиле...
У многим случајевима, они који намећу промену тврде да су
“геноцидирани починили геноцид”. У геноцид је био укључен
понтификовани папа док су његови следбеници клали. Јасено-
вац је чуван у тајности док га није Црвена армија наглим упа-
дом ослободила и свету разоткрила све окрутности које су врше-
не у концентрационим логорима: Аушвиц, Треблинка, Маиндек,
Јасеновац... Свет је коначно видео шта се догодило иза бодљи-
кавих жица. Католици су брзо радили да сакрију и да униште
доказе... Само силни напори Црвене армије спречили су нестанак
трагова злочина у камповима католичких фашиста. Тако су до-
кази остали. Шездесет година касније САД подржале су нео-фа-
шистички режим да у Јасеновцу успешно уништи булдожерима
све доказе. Само су белешке и неки музејски предмети остали.
Балканизација има своје болно ружне аспекте. Овај покољ убио је
милионе људи и потребно је о њему говорити. Жртве у логорима
били су словенска интелигенција укључујући Србе, Русе, Јевреје
и Роме. Здрави и снажни су били послати на ропски рад за не-
пријатеља, лепе девојке су послате у касарне окупатора. Било је