Михаило Галовић
“Ортодоксни јеретик”

Апостолски подстицај нашег Светог Оца, папе Фрање, Amoris
Laetitia (Радост Љубави), објављен 19. марта 2016, изазвао је не
мало узбуђење када је био обзнањен и наставља у том правцу.
Документ је изнео у први план ситничарску бригу међу некима,
да се у том документу, као и по другим питањима, папа Фрања
налази преблизу давању јеретичних изјава. И префект Конгрега-
ције за доктрину вере, кардинал Герхард Милер (Gerhard Müller),
као и координатор Савета кардинала кардинал, Родригес Мара-
диага (Rodriguez Maradiaga), који га информишу о реформи Кури-
је, нису имали никаквих недоумица да папа Фрања, који је повре-
мено изазован и провокативан, засигурно није јеретичан.
Да се неко оптужи за јерес, догађа се када се Истини прилази
површно. Заиста, постоји фина нијанса између православља и
јереси која се често манифестује између слова закона и духа зако-
на. Обоје су важни: закон схваћен прецизно и јасно, и закон схва-
ћен у духу у коме је и био намеран. Када су аустралијски Маристи
(Маријанска браћа) наручили своју прву икону од Михаила
Галовића 1997, то је било стога што је он донео са собом у ову
земљу углед доброг православног иконописца. Он је урадио слику
Марселена Шампањаа (Marcellin Champagnat) у том моменту по-
знатом као Благословени. Када је папа Јован Павле Други про-
гласио Марселена свецем 1999. године, ја сам сасвим наивно тра-
жио од Михаила да измени наслов на икони из 1997. године. Ње-
гов одговор је био јасан, чак неодступан: то није било могуће јер
је истина била да је светац у моменту када је икона урађена, био
само благословен. Михаило је био православни иконописац.
Уз све то, на тој икони из 1997. године, он је већ ширио границе.
Шаке Марселена на тој икони су биле насликане на начин који
не налазимо на другим иконама. Те шаке су биле несразмерно
велике, наспрам црне свештеничке мантије. Михаило је желео
да представи приземност и блискост са људима овог вредног
свештеника за кога ниједан задатак није био премали или пре-
велики. Од 1997. па надаље, Маристи су наручили велики број
радова од Михаила; међу њима видимо величанствене класичне
иконе као и радове који смело мешају класичне форме са са-
временијим, чак иновативним техникама. И кроз фузију техника
Михаило потврђује оно што ми знамо о себи као Маристи, а у исто
време нас и позива на нова самопонирања и нова разумевања.
Ово последње је најснажније виђено у последњим радовима
ове публикације, нарученим за двестогодишњицу Института
Маријанске браће, који су представе четири кључна догађаја у
нашој причи. Историјски елементи сваког од ових догађаја су очи-
гледни на сликама, али на свакој од њих посебно се налазе еле-
менти који нас позивају да размишљамо зашто је важно за нас да
се сећамо тих догађаја. Може се рећи да су ове слике и ти елементи
истински православни јер нас воде ка истини о томе ко смо ми
као Исусови ученици, а у исто време се граниче са јеретичним јер
су изазов за доношење Добре вести у живот какав имамо данас.
Ово се може видети у дијапазону радова које је Михаило извео за
Маристе али такође кроз огромност опуса који је изградио током
своје славне каријере.
Ја у шали називам Михаила православним јеретиком у смислу
у коме ми разумемо нашег Светог Оца, папу Фрању: у потпуности
православан човек, који нас позива на дубоко и аутентично разу-
мевање Истине. Истине која ће нам донети слободу.