03.
Часлав В. Николић

Политички чланци 1919-1939. 2) Милоша Црњанског: Политика и књижевност

Појмом политичко Фредрик Џејмсон, у књизи Политичко несвес-
но, означава “тачно одређене догађаје и кризе у времену”, “дија-
хронична узнемиравања из године у годину”, “успоне и падове
политичких режима и друштвених модела”, “страственост битака
међу историјским посленицима”. 3) Критичко издање Политички
чланци Милоша Црњанског, објављено 2017. године, сабира сто
осамдесет текстова Милоша Црњанског изворно штампаних у
периодици од 1919. до 1939. године, па као таква, већ временском
одредбом у наслову, ова књига одражава џејмсоновски спектар
политичког. И одиста, Милош Црњански је у својим чланцима
приказао све оне моменте и карактере који су одредили српску и
југословенску политику, као и културну политику, од 1919. до 1935.
године: идеје о револуцији, билатерална питања (однос према
политичким структурама у Мађарској, статус мађарског народа у
Југославији, положај српске цркве у Румунији), проблеми цркве-
нополитичког живота у Југославији, политичко-економски ста-
тус одређених регија у југословенској држави, функција историј-
ског сећања у новом политичком организовању (пре свега сећа-
ња на балканске ратове, на Први светски рат и на фигуру блаже-
нопочившег краља Александра Првог Ујединитеља), концепције
националног саморазумевања (свест о српском становишту, однос
идеологије српског као националног према другим идеолошким
формацијама, пре свега према комунизму), однос културног ра-
да и политичког мишљења. Засебан сегмент критичког издања
представљају чланци Црњанског о Немачкој, сачињени у Немач-
кој, који осликавају средишње личности и најважније акције не-
мачког државно-политичког апарата од 1935. до почетка 1938. го-
дине. Црњански приказује олимпијаду у Берлину, природу уну-
тардржавног политичког и економског рада у Немачкој, однос
немачког режима према другим европским државама (Великој
Британији, Француској, Италији, Шпанији, Аустрији, Белгији,
Југославији), посете иностраних дипломата Берлину, статус ка-
толичке и протестантске цркве у немачкој држави. Црњански
осветљава деликатне моменте у односима Немачке и Ватикана,
Немачке и Аустрије, а прецизно оцртава и немачки ултимативни
захтев западном свету, који се састоји у ревизији колонијалне
политике:

“Немачка има морално право на своје бивше колоније. ‘Пита-
ње колонија, рекао је г. Хитлер, мора бити решено и биће
решено у најкраћем року овако или онако. Биће решено као
што је Немачка добила и своју једнакост и равноправност
са другим народима. Не мисли Немачка на рат него верује
да ће победити разборитост и разум.’ Ја сам, рекао је Фирер,
један од оних људи који још увек верују да ће разборитост и
памет победити, али Европа се не може смирити све дотле
док Немачка не добије своје колоније.” (“Изјава г. Хитлера
дописнику Времена”, Време, 13. септембар 1937)

Из текстова Милоша Црњанског указују се контуре Хермана Ге-
ринга, Јоахима фон Рибентропа, Курта фон Шушнига, Невила
Чемберлена, лорда Халифакса, Мусолинија, Сајс-Инкварта, Шах-
та и других значајних политичких личности Немачке и Европе
тридесетих година 20. века. Ипак, у чланцима из Берлина доми-
нантна је фигура немачког канцелара Адолфа Хитлера, о чијем се
политичком програму, политичкој реторици, стратегији владања,
антрополошкој природи много може сазнати од Црњанског. Засе-
бан сегмент критичког издања представљају текстови из Шпаније,
објављени 1937. године, и текстови из Италије, објављени 1938.
и 1939. године. У досад критички необрађеним текстовима о
Шпанији Црњански приказује догађаје у борбама за Билбао и
политичко окружење генерала Франка. У чланцима из Италије,
којима се критичко издање завршава, оцртане су фигуре Бенита
Мусолинија и грофа Ћана, дипломатски односи са Француском
и Великом Британијом, потом и различита унутардржавна, иде-
олошка и социјално-економска, као и спољнополитичка стано-
вишта Мусолинијевог режима. Први текст у овом критичком
издању је “Васпитање и револуције”, објављен 12. јула 1919. године,
а последњи “Лепи дани у Аранхуезу”, објављен 9. фебруара 1939.
године. Највећи број текстова Милша Црњанског приређених у
књизи Политички чланци објављен је у дневним листовима Време
и Политика и у недељном листу Идеје. Мањи број је пронађен у
дневним листовима Дан, Правда, Јединство и Банатски гласник,
у месечном часопису за авијацију Наша Крила, у годишњаци-ма
Алманах Јадранска Стража и Годишњак југословенског ваздухо-
пловства.
Историја је, по Фредрику Џејмсону, нужна, јер је њена фор-
ма неизбежна. Као форма догађаја, историја је дискурзивна и
приповедна категорија. Мишљење о расподели чулног за Жака
Рансијера представља начин да се осветли присуство и међу-
однос политичког и естетског феномена. Расподела чулног, наи-
ме, омогућава да сагледамо постојање заједничког поља и ону
расподелу која, у пољу заједничког, “одређује мјеста и удјеле
судеоника”. 4) Ова расподела чини да видимо “тко може судје-
ловати у заједничкому у функцији онога чиме се бави”, дак-
ле “у функцији времена и простора у којима врши своју делат-
ност”. Искуство самог појављивања у пољу чулног представља
политичку вредност. Ипак, у истом простору чулног, дакле у
хоризонту заједничког, јавља се и уметност, па Рансијер по-
литику препознаје као простор јавне делатности, а уметност
као простор извођења фантазми – у естетском се облик потврђу-
је сам за себе. У политичким чланцима Милоша Црњанског
свет је дискурзивни хоризонт, који се као такав гради преко
двеју перспектива. Политичко перспективизовање претпостав-
ља различите историјске, идеолошке, економске, војноиндус-
тријске, дипломатске чињенице, изведене у први план текста.
Међутим, чланци Црњанског активирају и вишеструке облике
културноисторијске свести, у виду конкретне књижевне симбо-
лике, књижевних тема и књижевног престилизовања језика по-
литичких чланака, као и у виду антрополошких, историјских
и геокултурних опсервација. Степен наглашености једне од
перспектива одређен је променом тематског избора или променом
просторно-временског контекста, али је упркос разликама у
садржини могуће уочити јединствено интелектуално и духовно
искуство – поље говора писца Црњанског. Политички чланци
Црњанског стога су двовредни: отворени за актуелне политичке
теме, са очима усред политичког, а у исти мах, негде дискретније
а негде очитије, у одмаку од политике, изван сваког зла – у
књижевном, црњанскијанском, као у другости овога света.
Распростирање књижевног у Политичким чланцима Мило-
ша Црњанског разномерно је. Елементарно испољавање књижев-
ности остварује се у реторичком, језичко-стилском смислу, у
синтакси и у пунктуацији које препознајемо као Црњанскове,
понекад у дискретном иронијском тону који се, као сенка пи-
тања, надноси над исказ новинског извештаја, понекад и тиши-
ном, која је функционална, јер се јавља на месту на коме оче-
кујемо посредовање у виду Црњансковог тумачења неке вести,
али то тумачење изостаје и активира запитаност о природи
тишине. Књижевне фигуре могу бити и већег формата, као пред-
метне, симболичке и идејне компоненте политичког чланка.
Књижевно тада може бити референца политичке опсервације
(нпр. у чланцима “Модерна српска књижевност”, “Свети Сава”,
“Оклеветани рат”, “О нашим народним шарама”, “Наша хиљаду-
годишња култура”, “Граја око црногорског песника”, “Култура”
итд.). Али књижевна фигура може бити и контрапункт слици
актуелног ратног или политичког догађаја, као позиција изван,
са које се дискретно преиспитује актуелност (“Ла Гранха”,
“Најчуднији споменик палима у рату”, “Оклеветани рат”, “Хитлер
као централист” итд.).
_________________________
1) caslav.nikolic@filum.kg.ac.rs
2) Милош Црњански, Политички чланци 1919–1939, приредио Часлав
Николић, историјске коментаре сачинили Наталија Димић и Растко
Ломпар, Задужбина Милоша Црњанског, Catena Mundi, 2017.
3) Fredrik Džejmson, Političko nesvesno: pripovedanje kao društveno-
simbolički čin, Rad, Beograd, 1984.
4) Žak Ransijer, “Raspodjela čulnog – estetika i politika”, Treći program,
127–128, III-IV, Beograd, 2005.

Стране: [ 1 ] [ 2 ]

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021