Теологија иза технологије/
на путу ка речнику

Ево нас, дакле, у Ректорату Београдског универзитета, у чијем
дворишту је Жигон говорио Дантонову смрт, несвесно указујући
на просветитељство као корен револуције која је букнула 1789,
тражила своје 1968, и која траје и данас, овога пута нас водећи ка
царству сенки електронског тоталитариза, ГУЛАГ-а са маском
Дизниленда.
Или, како би рекао већ поменути Петровић: “Технологија је
огледало. Народ вековима нетремице пиљи у огледало, а народни
живот свео се на вараво утопијско огле­дање. Технологија отима
свет од човека, више му не допушта ни да се игра, претварајући га
у посматрача, нити да мисли, намећући вештачку интелигенцију,
нити да ради јер обез­вређује ручни рад. Она све ради уместо њега
приморавајући га да живи у огледалу и намећући му, милом и
силом, технолошки идентитет. Он више и не зна за неки живот
изван технологије. Само један дан без технологије био би апо-
калипса за овај свет. Није при томе важно да ли је реч о утопији
или антиутопији, јер каква је разлика између Маркса и Орвела,
већ да је свест поседнута рефлексима, одразима и пројекцијама
и да више нема снаге за живот. Откако смо изашли из шума не
можемо се отети магији огледала и никада нисмо осмислили
анти-утопију, отели се привлачној сили огледала, већ непрекидно
живимо утопијске умишљаје страсно се предајући привиду за
привидом. Живот се тако улио у привид, срастао с њим и оставио
голу пустош споља и изнутра. Окружени огледалима увек по-
грешно постављамо циљеве, а оне који би покушали да дођу до
анти-утопије кажњавамо изгоном.”

Пре Речника
У години Титове смрти, после које ће много лице било обливено
сузом за Коловођом југословенског данс макабра, појавили су се
“Видици” број 5-6, који су представљали својеврсни увод у будући
“Речник технологије”, и који се тако и звао, “Технологија”, објављен
је низ, до дана данешњег драгоцених, текстова о технологији као
основи савременог мишљења и живота. То су, углавном, били уви-
ди страних мислилаца, али не без домаћих доприноса. У друштву
које је још клецало на путу ка социјализму “са људским лицем” (а
друг Лењин је истицао да социјализма нема без електрификације,
то јест да је социјализам тријумф технологије која ће помоћи ши-
роким радним масама да напусте аграрни свет органског тупо-
умља) појавио се часопис који је све доводио у сумњу. И то сумњу
много радикалнију од оне левичарске из 1968. године.
Још у коментару насловне стране “Видика”, која је приказивала
крхотине огледала, указано је на праву позадину онога што се
збива. По анонимном текстописцу, живот је неаутентичан; он
је постао лаж којој су се, во времја оно, супроставили Христос и
Сократ. Христос је у уводном тексту маскиран у “Га Нокрија” из
Булгаковљевог “Мајстора и Маргарите”, тог суровог романескног
обрачуна са привидима комунистичког утопизма. (Требало је
пред будним очима идеолошких Кербера, Христа заклонити рус-
ким романом). Једна Воландова реченица из Булгаковљевог рома-
на (опет, маскирно цитирана у руском оригиналу) мото је читавог
броја: “Али ово питање мене мучи: ако Бога нема, онда ко управља
човековим животом и уопште поретком на земљи”. Живимо у
свету у коме је свака реч лаж, па у њему уопште није тешко лагати,
тврдили су аутори уводника. “Га Нокри” је цену одбијања лажи
платио тиме што је прикован на крст, и “није био ничији агент
или присталица или лажов”.
Изненада, у уводу се појављују Дечаци, људске патворине
које ће у “Речнику технологије” имати значајну улогу. На њих,
каже уводничар, не треба трошити речи, јер је већ говор о њима
својеврсно признавање постојања тих утвара. Не треба рушити
оно чега нема, угледајући се на Сократа који се није ни борио, ни
рушио, будући “човеком насупрот човештва”. У свету у коме
влада Демос (онај исто што је тровао философа, зар не?), јасно
је: “Ако су Дечаци Троја, онда је и право да буду уништени. Ако
јесу Демос. /.../” За све је потребна жртва – Сократ је попио отров,
Аврам жртвовао сина, Тесла се одрекао пола.
Али, онда је победила технологија, која обесмишљава сваку
жртву. И против које се треба борити.
О томе је био текст Александра Петровића, “Технологија”,
објављен у “Видицима” број 5-6/ 1980.