Како и зашто нису успели покушаји полатиничавања Руса, за разлику од Срба

партије бољшевика којим је председавао Стаљин наложио је
Главној управи научних, научно-уметничких и музејских инсти-
туција да обустави рад на том питању. Од средине 1930-их под
Стаљиновим руководством се одиграва својеврсни “проруски
заокрет” у националној политици, па и азбуке малих народа за
које је већ била осмишљена латиница прелазе на ћирилицу. У
Совјетском Савезу то питање више није покретано.
После распада СССР-а 1991. године поједине бивше совјетске
републике су поново прешле на латиницу (Молдавија и Азер-
бејџан), док су друге засада остале верне ћирилици (Белорусија,
Украјина, Таџикистан, Казахстан и Киргизија). Треба истаћи да
су Руси крајем 1990-их и почетком 2000-их доста користили ла-
тиницу на интернету и у телефонима, јер тадашњи софтвер није у
довољној мери подржавао руска слова, али је та појава практично
нестала током 2010-их, када је питање подршке руских слова у
софтверу у потпуности решено.
На крају овог текста се истиче да и данас у Руској Федерацији
ипак постоје и присталице латинизације азбуке. У више наврата
је свој став по том питању износио руски етнолог и доктор
историјских наука Сергеј Арутјунов. Њему припадају поједине
публикације на ту тему, на пример “Ко се плаши латинице?”
(“Кому страшна латиница?”, 2005). Он сматра да ће сви језици
света неизбежно једнога дана прећи на “ошишану латиницу”. Ме-
ђутим, његово мишљење у овом тренутку је у Русији потпуно
маргинално. (Код нас ј Сергеју Арутјунову веома сличан по гле-
диштима на латиничење Срба наши академици Иван Клајн и
Ранко Бугарски, али и низ других њима сличних који су за то
да Срби, ако већ хоће практично у целом свету једноазбучје, да
то буде у хрватској латиници. У протеклих неколико година ћи-
рилица и у дигиталном свету полако заузима место које јој при-
пада. На интернету је руски језик у овом тренутку (децембар 2017.
године) на другом месту по популарности. Још 2010. године се у
свету појавио први домен на ћирилици – “.рф”. Затим су уведени
домени “.срб” (2011), “.бг” (2014), “.укр” (2014), и “.бел” (2015) за
Србију, Бугарску, Украјину и Белорусију. Поред тога, постоје и
ћирилични домени “.каз” и “.мон” за Казахстан и Монголију.
Препричали смо овај значајан текст као опомену нашим бор-
цим, а за очување српске ћирилице, уз верно цитирање.
Како је у Југославији и Србији уеспело оно што није успело у
СССР-у и Русији?
Код нас у Југославији и Србији показало се да Југославија и
Србија нису што и Русија и СССР и да Стаљин није Броз. Што
се латиничења у Југославији и Србији туче, Броз и његови кому-
нистички поклисари на власти били су неупоредиво успешнији
у планираном затирању српске ћирилице. Српска руководства и
лингвисти у институцијама за српски језик и писмо у Југославији
и Србији не само да нису дали никакав отпор латиничењу Срба
него су им у томе здушно (при)помагали а то и данас чине и
власт и лингвисти посебно кроз заустављање предлога струци и
властима да се српски правопис и Закон о службеној употреби
језика и писма ускладе с уставном обавезом из Члана 10. Устава
Србије и с праксом у Европи и свету.
Зато је полатиничавање Срба, за разлику од Руса, од 1954.
године до данас, доведено близу краја (преостало је у јавности
још десетак процената српске азбуке). Институције државе и
лингвистике не чине оно што су учиниле институције државе и
лингвисти у Русији. Југословенски и српски комунисти су успели
да већински (90:10 одсто) полатиниче Србе захваљујући томе што
су југословенски и српски комунисти били много лукавији од
руских комуниста, јер су за Србе увели лепо звучеће лажну
“равноправност писама” и “богатство двоазбучја”. То је била лу-
кава, генијално осмишљена подвала Србима да се политичким
насиљем данас и “добровољно” латиниче, јер су, тобож, били
у прилици да бирају писмо. Будући да је комунистичка власт
сејала страх међу Србима ако спомену српско писмо, народ је
прелазио на туђе писмо јер је навикаван на њега под специјалним
притисцима.
Руски народ се лако одупрео латиничењу јер им њихови
лингвисти и комунисти нису нудили сачињено латиничко алтер-
нативно писмо. Тако су Руси, као велики, моћан и многобројнији
народ, до данас сачували у свом језику сто одсто ћирилицу. Срби
су у “богатству двоазбучја” и под “равноправношћу писама” једва
сачували и ових десетак процената. Јер, Срби нису многобројан
и снажан народ и нису имали Стаљина него Броза на власти.
Броз и његова власт успели су да убију ћирилица слично њеном
линчовању у време забрана ћирилице и наметања латинице као у
време ранијих окупација Срба и Србије.
Данашње српске власти с лингвистима успевају да се, што се
српске азбуке и њене актуелне судбине тиче, задржи “И после
Тита Тито!”