Књижевна омладина Прокупља – место где поезија расте

Више од пола века постојања Књижевног друштва “Раде Дра-
инац” сведочи како поезија у Србији расте и прави је показатељ
да књижевне вредности и стваралаштва има и ван престонице. У
сусрет 50. Драинчевим књижевним сусретима и 120. годишњици
рођења песника Драинца у Прокупљу влада право поетско славље.
Поред значајних песничких имена данашњице у Топлици
се посебно окупљају млади ствараоци, они чије време тек
долази. Књижевно друштво “Раде Драинац” је од свог оснивања
окупљало омладину око себе. Међутим, није увек било простора
и разумевања за све оно што они напишу и створе. Неретко, они
су били нема и помало стидљива публика, задовољни што имају
прилику да деле просторију са књижевницима као што су били
Иван Ивановић, Драган Борисављевић, Воја Крсић, Александар
Чернов, али и песничка имена позната широј заједници попут
Душка Трифуновића, Бране Петровића, Добрице Ерића, Моша
Одаловића, Матије Бећковића, Власте Ценића и многих других
учесника Драинчевих књижевних сусрета.
Деведесетих година, са доласком неких нових младих људи,
мења се и положај омладинских песника у Књижевном друштву.
Они су све активнији учесници на књиживним окупљањима,
сада и са правом класа на састанцима. Тако се, подстакнуто
ентузијазмом Олге Манчић Лодике, Срђана Живковића и Дани-
ела Јовановића, наметнуло питање када ће и у којој мери дати
више простора онима који тек улазе у свет књижевности. Пратећи
тај талас, свој и рад осталих младих топличких стваралаца ком-
плетирали су Саша Миловановић, Драган Огњановић и Љубиша
Красић. Својим ангажовањем и кроз тиху песничку борбу они
ће започети нову еру у КД “Раде Драинац”. Полетно, озбиљно и
посвећено одржаће прве састанке Књижевне омладине Прокупља
у Дому културе, на којима ће установити начин и методе рада,
као и стратегије за привлачење нових чланова. Једна од битнијих
одлука и, показаће се, за Књижевну омладину од пресудног зна-
чаја, била је покретање Ђурђевданског књижевног конкурса 2001.
године. Поред песника, овај конкурс окупља и прозне писце и
афористичаре до 30 година старости, и то не само из Топлице, већ
из читавог региона.
Дуги низ година, управо ће то бити најделотоворнији метод
регурутовања песника из ученичких клупа.
Како је Књижевна омладина расла тако се отварала могућност
да се поезија омладинаца представи широј публици и изађе из
оквира књижевних састанака. Тамо где је младост увек има места
за оригиналност и новине. Тако су Прокупчани, можда и по
први пут, имали прилику да чују стихове у градским кафанама, у
летњим баштама, у парковима и на главној улици. Несвакидашњи
наступи, слобода у казивању и стварању обележили су прве године
21. века у Топлици, а све захваљујући “неким новим клинцима”,
младим ентузијастима и носиоцима неког новог поетског израза.
Из тих првих редова Књижевне омладине многи су се гим-
назијалци определили за студије књижевности и озбиљан и научан
приступ уметности лепе речи. Међу њима и Ивана Ђурковић и
Србијанка Станковић, Ана Илић, Марија Радојковић, Александра
Стојиљковић и други. У оквирима КОП-а организоване су, поред
књижевних вечери, књижевне радионице и школа креативног
писања. Интеракција, сугестије и интензиван рад на развијању
песничке вештине главне су одлике ових састанака.
Треба напоменути и то да чланови Књижевне омладине
Прокупља често буду и ученици прокупачких школа из других
градова са југа Србије. То су они млади људи из Лесковца,
Сурдулице, Власотинца, Пирота, Алексинца и Врања, који се у
Прокупљу школују и ту живе и стварају. Књижевна омладина
тако у свом окриљу држи талентоване младе људе не само
Топлице, већ читавог Југа.
У протекле две деценије издавачка делатност КД “Раде Дра-
инац” обухватила је и три зборника поетских и прозних радова
Књижевне омладине. Збирке “Поетски оргазам” (2001), “Поетски
оргазам 2” (2008) и “Поетски оргазам 3” (2018).
Пажљиво биране и убиране мисли из најмлађих песничких
срца Топлице у овим збиркама откривају да се Књижевна омла-
дина Прокупља квалитативно и квалитетно развија и расте, из
године у годину – а сада се може рећи и из деценије у деценију.
Права је реткост на једном месту окупити толико различитих
сензибилитета, који у сагласју производе исти ефекат – катарзу.
То није катарза у античком смислу, нема патоса и театралних
иступа и наступа, то је једноставно младост у својој пуноћи и
добро познатом (топличком) песничком духу.
Рад, раст и дружење у Књижевној омладини показује (посебно)
трећом заједничком збирком поезије и прозе да је одувек престиж
бити члан овог друштва. То је привилегија једне младости, нена-
рушенe елитистичким предрасудама, претенциозним и испраз-
ним корацима. Сваки аутор у овим збиркама је КОП-овац управо
зато што је песник, и ништа више, и ништа мање.
Из стиха у стих, из песме у песму, од мисли до мисли, у
Књижевној омладини се открива стасавање песника, њихово
сазревање и растење. То је стваралаштво које заиста носи у себи
оно зрно идеје која прераста у искуство. Свака песма и прича су
наративи за себе, чак и онда када се чини да су само носиоци
апстрактног или, пак, неодређеног осећања. Ушушкани у своју
младост, жељни да из свега што је обично истрче, многи ствараоци
су утрчали у своју (прву) књигу. Неки од њих заступљени су и у
прве две књиге “Поетски оргазам”, што је, поново, потврда да
Књижевна омладина Прокупља гради традицију квалитетног и
вредног, али да пре свега негује један простор у коме може да се
развија и расте – и песник и песма.
Књижевној омладини међу корицама и “Поетском оргазму”
темеље су ударили Саша Миловановић и Љубиша Красић, па
је неизоставно поменути значај ова два песника за КОП, и у
том погледу. Поновним покретањем рада Књижевне омладине,
али у новом, либералнијем духу од оног који се неговао у “доба
социјализма” крајем 20. века, они су заправо рашчистили једну
нову стазу вредну песничког гажења. Не умањујући значај и
потенцијалну снагу онога што млади осећају и могу да кажу, они
су и читаоцима и књижевности дали “Поетски оргазам”, катарзу
која траје деценијама.
КОП је последњих година активан учесник свих важнијих
културних манифестација у Топлици, попут “Драинчевих књи-
жевних сусрета”, “Културног лета” и “Музеји за 10”. Запажени су
на песничкиим маратонима у Србији, а неретко су и добитници
награда за своје песме. Поезија младих песника заступљена је и
у часопису ТОК, часопису за књижевност, културу и друштвена
питања који има полувековну традицију. Са појавом интернета
и шира публика добила је прилику да прочита радове младих
топличких стваралаца. Нека од имена, оних за које ће се тек
чути, су: Милутин Милошевић, Милена Перић, Нађа Крговић,
Анастасија Цвијановић, Тамара Ђорђевић, Милош Стојиљковић,
Марина Илић.
Књижевна омладина Прокупља је подмладак Књижевног
друштва “Раде Драинац”, али можемо рећи да се у протекле три
деценије њен статус у друштву значајно променио. Песници –
средњошколци и песници – студенти имају равноправан статус
са афирмисаним и старијим члановима друштва. У “Драинцу”,
захваљујући њима, влада парола: “На млађима поезија остаје!”