Циљеви и последице агресије НАТО на Србију, 10 година после

С друге стране, ту је била Русија коју је требало унапред
мало понизити. У то време Русија је у рукама Јељцина и ”глава
Харварда” које је требало да имплантирају тржшну привреду
на терен дотадашње планске привреде. Цео подухват поставио
би се на тај начин и на терен провере и манифестовања словен-
ске солидности.
Како у то време Немачка постаје сасвим пунолетна, једна
од идеја је да би било интересантно војно окупирати одређену
зону на Балкану. Одатле фамозни Бондстил. Којој зони дати
првенство, да ли Албанији, Драчу, да ли  раскршће Коридора
8 који ће једног дана превозити нафту из Каспијског басена до
Јадрана. Због ових различитих разлога Американци су интерве-
нисали и убрзо у потпуности преузели командне операције.
Трупе Немачке, Енглеске, Италије, Француске, ставњене су под
контролу америчке флоте на Медитерану. Цела ова операција
имала је велики значај за њих јер је у суштини значила преседан
за њихове сутрашње операције у Ираку.
Операције на Балкану вођене су на следећи начин: најпре,
громогласност кампање дезинформација – причати чисте лажи
на начин који ће у јавном мњењу фиксирати жртву, значи жртву
јасно означити како би њена одбрана текла уз општу сагласност
јавног мњења. Из тих разлога, требало је измислити српске зло-
чине! Један од првих измишљених злочина било је силовање
48.000 жена. Амерички експерти за Балкан касније су ту цифру
преиначили у 4.000 жена, касније је то било 40, а тих 40 на крају
би вероватно било четири после чега би уследила `истрага у току`.
Измишљања су ишла даље, од експлозије бомбе у улици Васе
Мискина, масакра пијаце Маркале за који су окривљени Срби,
а заправо су муслимани пуцали на саме себе смишљено и с на-
мером да се тај злочин припише Србима. Створен је такође мит
о инвазији Сарајева од стране српске армије, да се српска армија
спрема на уништење Сарајева и да то апсолутно треба спречити,
да је Сарајево седиште Срба које су ови заузели и уништавају га.
Све то било је нетачно, и сам сам био један од сведока јер сам у
то време ишао у Сарајево, био примљен од стране председника
општине, ручао са њим. Град је био подељен на два дела, зону
босанско-муслиманску и део који су заузимали Срби. Никакве
опсаде није било, била је то чиста лаж која једном лансирана
остаје да важи. Затим је то био Рачак с тврдњом да су злочин по-
чинили Срби, опет нетачно, али је изванредно послужило као
претекст за почетак бомбардовања. Прећи у акцију, бомбардо-
вати ту несрећну земљу подразумевајући и њено цивилно ста-
новништво, употребити осиромашени уранијум не водећи
рачуна о драстичним последицама таквих операција, укратко,
учинити да народ страда.
Цео тај систем извођен је у испланираним деловима. Прво,
изразито лоше третирати народ окривљен за злочине. Друго,
уништити економске ресурсе земље и тако смањити снагу воље
отпора – што се и догодило. Треће, бомбардовати економски апа-
рат земље на начин да се касније тешко консолидује. Четврто,
окупирати земљу тотално што је предвиђено Рамбујеом, и један-
пут на лицу места, профитирајући беду у коју је народ гурнут
одредити политичке вође које ће бити наклоњене курсу агресо-
ра. Овај систем састављен од четири дела, спровођен је један за
другим, проучено, интелигентно, а неки његови делови спро-
вођени су и у Ираку. Може се рећи да је Балкан за американце
био једна ”лекција” стратегије за Ирак. Као што вам је познато,
све то у Ираку завршило се бомбардовањем, тортуром, повре-
дама, затворима и лошим третманом, свим оним са чиме се у
одређеној мери експериментисало на Балкану. Све то у корист
Запада који се у оба случаја понео аутократски – спасти једног
гурањем другог.
То је операција која ме је дубоко шокирала јер је била врста
модела уземљеног у јавном мњењу које је могло да апсорбује сву
ту количину дезинформација, што је веома забрињавајуће јер
дозвољава све будуће могуће екцесе различите природе.
Данас се осврћемо на једну тужну деценију током које су
Европљани показали да су спремни на међусобно убијање с јед-
не стране подстакнути и под окриљем широке иницијативе Не-
мачке, која се на мах поново ујединила 90. и 91. године после
растурања Совјетског Савеза и која није нашла друго решење
него да покрене тај фамозни рат. Уосталом, 1999. године, после
Дејтонског споразума и свакако после одбијања господина Мило-
шевића Плана Б, којим је била предвиђена окупација српских
територија од стране НАТО-а у једном нелимитираном времен-
ском периоду, који је окупатору понудио све олакшице, аеро-
дроме, путеве, железницу и све то бесплатно, у форми – ако могу
тако да се изразим, као да је Србија била молилац тога, што је
Милошевић одбио иако га је то увукло у комедију Рамбује која
се завршила бомбардовањем.
Тужна епоха, тужан период на који се данас осврћемо са ве-
ликом тугом, јер је западни свет показао да је способан за чис-
те перверзије да би одговорио једној немачкој опсесији која је
поништила све оно што је остало од Версајског споразума и
Тријанона, што значи, најпре Југославија а затим Чехословачка
– што се и догодило, како би Немачка избрисала карту терито-
ријалне и политичке организације коју је обележила победа
Савезника, на начин да од ње не остане ништа. И Француска
свакако, томе придружена, што је дозволило господину Колу да
изјави да је Дејтонски споразум и свакако оно што је следило,
велика победа за Немачку. На то је господин Митеран могао да
дода – под условом да је разумео а што није био случај, да је то
велика грешка за Француску. Велика материјална грешка са не-
станком Југославије, нестанком трагова војних победа скупо
освојених, масакром и жртвовањем једног пријатељског народа
који је био на нашој страни. И све то остварено монтирањем
лажних операција на начин како би се оправдале операције које
се нису смеле догодити никако и ни у једном случају. Западњаци
су се у овом случају показали пуни непринципијелности што
ме је изненадило јер то нисам очекивао од стране твораца кон-
цепција о праву човека, од Француске, Енглеске па и Немачке.
Али стари демон, посебно благосиљан Немачком, искочио је,
кренуо ка актуелном хаосу који постоји на тим територијама,
било да се ради о Републици Српској, било да се ради о Косову.
Косову наравно, изворном срцу Србије, где је само за кратко
време од стране муслимана уништено десетине и десетине ре-
мек дела религиозне уметности српског народа што је у сушти-
ни масакрирање српског народа, на исти начин како би се маса-
крирао француски уништавањем долине Лоаре и њених замко-
ва или Ил де Франса.
Дакле, живимо веома тужан период и не знам како ћемо мо-
рално из њега изаћи. У сваком случају дали смо доказ наше дво-
личности. То нам не служи на част.