Љубисав Симић
Стуб сећања
На подневном сунцу
Окићен трњем
Дозиваш речју
Која се отела
Оче мој, оче мој
И овога што испод мене
Копљем витла
Јеси ли створио
Речи по Јову
Облепише и Јова
Речима-крастама
По трговима и сметлиштима
Златоусти га повлаче
У ранама и траљама
Дипломате и емисари
Кућом крстаре
Домунђавају се
И намигују
У ћутање се сабила
Твоја реч узданица
И попут лука
Који се затеже
Фијукнуће као стрела
Свуда око тебе
Одисеј и Итака
Решио сам да је више
Не тражим
Ионако, Итака је свуд
Око мене
А и живот пролази
Сад са лепом Лорелај
На златном брегу
Кад ми све досади
Морнаре таманим
Хомер чува краве
Сељани из Богодола
Свуда по свету причају
Како некакав Хомер Избеглица
По њиховим пашњацима
Чува краве
По цели дан, веле,
Дивани и пева
Како луди владари
Паметним бомбама
По свету тамане
Хомера више, веле, нема
Око њихових кућа сада
Тумарају луде краве
А они не знају
Како од такве напасти
Да се бране
Коментари