Небојша Радић
Господари језика
Наша се генерација као и многе пре нас, стицајем неповољних
историјских околности, нашла очи у очи са суштинским питањи-
ма човекове егзистенције и националне свести: ко смо, одакле до-
лазимо и куда идемо? Ова се питањима спонтано јављају у осами
и дубинама душе да би потом била артикулисана свим инстру-
ментима који нам стоје на располагању од којих је најпрецизнији
и најпрефињенији језик. У највећој могућој мери и судбина нашег
језика је илустративна за недоумице које нас море и изазове на
које се спотичемо.
На лингвистичком плану су постављена занимњива питања и
то нарочито у вези настанка и нестанка српско-хрватског језика.
Питањима порекла различитих језика и њихових међусобних ути-
цаја и односа се бави наука и њен је задатак да употребљавајући
ригорозне научне поступке и високе моралне и професионалне
стандарде пружи задовољавајуће одговоре. Да ли ће лингвисти и
самим тим лингвистика успети да се ишчупа из канџи политике
остаје да се види. Кажем остаје, јер је колико још у прошлом броју
Људи, професор Милош Ковачевић указивао на низ питања која
су сва скупа врло далеко од било каквог научног консензуса и где
су ровови ископани и утврђени дуж политичких граница (не чак
ни државних на шта нам указује случај Босне и Херцеговине).
Дакле, српски, хрватски, босански, црногорски… (војвођански?).
Али хајде да за тренутак оставимо по страни историју и науку
и поставимо једно једноставније и практичније питање: каква је
судбина језика у данашњем свету и каква је судбина нашег језика
у том свету? Хајде да се мало осврнемо унаоколо.
Ако погледамо веб страницу Центра за језике Универзитета у
Кембриџу (http://www.langcen.cam.ac.uk/resources/resources.php?c=2)
видећемо да се међу сто педесет(ак) језика спомињу и следећи: бо-
сански, хрватски, српски и српско-хрватски. Обзиром да се овде
ради о листи ресурса за учење језика можете да кликнете на било
коју од ових одредница и бићете упућени на… једну те исту страницу!
Иако се ради о мојој установи верујте ми на реч да ја у томе
нисам учествовао и да немам шта специјално ни да приговорим
оваквој организацији која је направљена искључиво по принци-
пу штa је практичније (нпр. из књижице Croatian – teach yourself
ће да научити и босански) и без уплива било какве идеологије.
Но хајде да погледамо другу једну не толико угледну (свака-
ко не за нас Србе) колико познату (озлоглашену?) установу: Међу-
народни суд у Хагу (http://www.icty.org/). НАТО идеологија је ди-
ректно подржала распарчавање Jугославије и креирање пергршти
балканских вазалних државица на премисама само-опредељења
чија је врло битна ставка био језички идентитет. Како сад ова
установа (суд) која је директан производ речене идеологије гледа
на наше питање језика. Кликнете на тај линк и дођете на једну те
исту страницу!
Дакле, као и у случају Универзитета у Кембриџу идеологија и
политиканство су гурнути у страну и предност је дата практичној
употреби ресурса. Зашто правити три или четири различите веб
странице када је једна сасвим довољна (али то очигледно не важи
и за државе!)? Исто тако, симултани преводиоци у судници се
мењају по сменама а не по националном кључу. Сетите се само
како је Шешељ у почетку свог суђења тврдио да не разуме прево-
диоца јер ова(ј) не говори српски већ хрватски или босански!
Универзитет у Оксфорду нашао је међутим, следеће решење за
овај псеудо-лингвистички проблем: хрватски, српски и српско-
хрватски линкови за ресурсе. Значи, ако на књизи или речнику
пише хрватски онда је под хрватски, и тако даље. Jа бих колега-
ма из Оксфорда само хтео да скренем пажњу на то да већина њи-
хових истраживача и студената вероватно не зна да се ови јези-
ци (језик?) међусобно одлично разумеју и да могу сасвим лепо нау-
чити босански из српског уџбеника или наизменично употребља-
вати речнике.
Код колега у Оксфорду сам ево наишао на још нешто: Serbian,
Croatian and Bosnian writing page from Omniglot (http://www.omniglot.
com/writing/serbo-croat.htm). Тај Омниглот (писма и језици света)
каже како су ови језици заиста врло слични и даје следеће при-
мере текста које ми овде преносимо:
Croatian sample text
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Ona su obdarena razumom i sviješću i trebaju jedna prema drugima
postupati u duhu bratstva.
Serbian sample text
Cвa људскa бићa рaђajу сe слoбoднa и jeднaкa у дoстojaнству и
прaвимa. Oнa су oбдaрeнa рaзумoм и свeшћу и трeбa jeдни прeмa
другимa дa пoступajу у духу брaтствa.
Bosnian sample text in the Latin alphabet
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Ona su obdarena razumom i sviješću i treba da jedno prema drugome
postupaju u duhu bratstva.
Bosnian sample text in the Arabic alphabet
***
Франко Манаи
Примена језичких прописа у Европској унији
Савет Eвропе је још давно препознао важност коју регионални
и мањински језици имају за одржање богатства и разноликости
европске културне баштине. Eвропска Повеља за регионалне и
језике мањина (1992) утврдила је за један од главних циљева за-
штиту и промоцију ових језика. Да би ступила на снагу, треба-
ло је да Повељу потпише пет земаља чланица што се и догодило
марта 1998. Италија је ову повељу потписала јуна 2000. године,
није je још ратификовала али ју је ипак спровела у закон који
има за задатак заштиту језика и култура 12 италијанских наци-
оналних мањина: каталанскe, хрватскe, сардскe, албанскe, грчкe,
францускe, франко-провансалскe, окситанскe, немачкe, ладинскe,
фурланскe и словеначкe. Од када је закон ступио на снагу, многе
су културне и политичке институције обезбедиле државну фи-
нансијску подршку за имплементацију иницијатива усмерених
на очување и заштиту ових језика и култура (од курсева језика и
пројеката усмерених на специфичне аспекте појединих језика и
култура до културних активности и постављања уличне сигна-
лизације на језицима мањина и сл.).
Овај чланак се бави сардским језицима јер су они од свих је-
зика мањина најраспрострањенији у Италији. Њихов пример нам
такође може послужити као путоказ за разумевање ситуације
других језика мањина у Италији. Сардинија је једна од ретких
у Италији (то су још Вал д’Аоста, Трентино Алто Адиђе, Фриули
Венеција Ђулија и Сицилија) које уживају висок степен аутономије
коју им гарантује устав. Сардски Регионални савет је још 1997.
године донео регионални Закон о заштити и очувању сардског
језика и културе.
У складу са њеном историјом, лингвистичка ситуација Сар-
диније је врло сложена. Пошто је лоцирана усред западног Меди-
терана, Сардинију су многи народи освајали: Феничани, Римљани,
Вандали, Арапи, Ђеновљани, Пизанци, Арагонци, Кастиљанци и
Каталонци. Сваки од ових освајача је владао острвом и у већој
или мањој мери оставио свој траг на култури и језицима Сарди-
није. Лингвисти данас препознају две основне варијанте сардског
језика: логудорезе (говори се на северу) и кампиданезе (на југу).
Друга два језика, сасарезе (на северо-западу) и галурезе (на
северо-истоку) се сматрају дијалектима италијанског језика. По-
ред ових ту је и каталански језик који се говори у лингвистич-
ком острву какав је град Алгеро, и табаркински који представља
варијанту лигурског дијалекта и који се говори на самом југо-
западном крају острва.
С обзиром на овакву лингвистичку уситњеност није ни чудо
да је, у жељи да спроведе закон о језику, Канцеларија за култу-
ру Сардске регије предложила један нови, вештачки језик који
су назвали Лимба Сарда унификада (заједнички сардски језик) и
који је требао да се користи у административне сврхе упоредо са
италијанским. Пројекат је изазвао жучне расправе у којима су
противници новог језика однели победу те је читав пројекат гур-
нут у запећак.
Да бисмо анализирали језичке одредбе и њихову примену, важ-
но је да укажемо и на неке од разлога услед којих је овај предлог из-
азвао толики отпор међу сардињанима те је на крају и напуштен.
Како се већ могло и претпоставити, једна од најважнијих тачака
у спору је била избор логодурезе језика као модела за нову, стан-
дардизовану форму сардког језика. Исто је толико био занимњив
и вредан пажње и сам начин који је регионална влада изабрала да
своју одлуку саопшти грађанима.
Важно је да пре свега, обратимо пажњу на чињеницу да итали-
јански и регионални закони под именом сардски језик подразу-
мевају различите ствари. Са тачке гледишта италијанског језика,
под сардским језиком се подразумевају сви језици Сардиније изу-
зев каталонског који се сврстава међу језике мањина. Регионални
закон, с друге стране, под сардским језиком подразумева две глав-
не варијанте, логодурезе и кампиданезе док се каталонски, табар-
кин, галурезе и сасарезе сврставају у засебне језике. Пре него
што се упустимо у анализу проблема које дефиниција сардског
у једнини маже да проузрокује, морамо, међутим, скренути паж-
њу на два врло битна момента. Пре свега, ниједан од два закона
се не бави класичним категоријама нити статусним питањем јез-
ичког планирања какве су кодифиукација, стандардизација, про-
пагирање нових норми итд. Регионални закон у ствари позива на
попис лингвистичког репертоара међу становницима Сардиније
како би сакупили довољно информација за такав пројекат. Реги-
онални савет је, међутим, одложио већ обећани попис а у међу-
времену је, противно здравoj памети, започео процес стварања
стандардизованог језика који би објединио различите варијанте
сардског језика. То наравно не значи да би сам попис исправно
одсликао језичку ситуацију и технички гледано пружио решење
за ову ситуацију, ако ни због чега другог а оно због тога што се
ту пре свега ради о једном посве уобичајеном и суштински по-
литичком проблему. Стога су неки грађани тражили да овај
процес започне bottom up (енгл. одоздо на горе, прим. преводиоца)
уместо процеса top down (енгл. одозго на доле) који је започела Ре-
гионална власт. Овакав приступ решавању проблема је, међутим,
сасвим уобичајен јер се већина језичког планирања одвија у про-
цесима који започињу горе па се онда одвијају top down. Употре-