Господари језика

Наша се генерација као и многе пре нас, стицајем неповољних
историјских околности, нашла очи у очи са суштинским питањи-
ма човекове егзистенције и националне свести: ко смо, одакле до-
лазимо и куда идемо? Ова се питањима спонтано јављају у осами
и дубинама душе да би потом била артикулисана свим инстру-
ментима који нам стоје на располагању од којих је најпрецизнији
и најпрефињенији језик. У највећој могућој мери и судбина нашег
језика је илустративна за недоумице које нас море и изазове на
које се спотичемо.
На лингвистичком плану су постављена занимњива питања и
то нарочито у вези настанка и нестанка српско-хрватског језика.
Питањима порекла различитих језика и њихових међусобних ути-
цаја и односа се бави наука и њен је задатак да употребљавајући
ригорозне научне поступке и високе моралне и професионалне
стандарде пружи задовољавајуће одговоре. Да ли ће лингвисти и
самим тим лингвистика успети да се ишчупа из канџи политике
остаје да се види. Кажем остаје, јер је колико још у прошлом броју
Људи, професор Милош Ковачевић указивао на низ питања која
су сва скупа врло далеко од било каквог научног консензуса и где
су ровови ископани и утврђени дуж политичких граница (не чак
ни државних на шта нам указује случај Босне и Херцеговине).
Дакле, српски, хрватски, босански, црногорски… (војвођански?).
Али хајде да за тренутак оставимо по страни историју и науку
и поставимо једно једноставније и практичније питање: каква је
судбина језика у данашњем свету и каква је судбина нашег језика
у том свету? Хајде да се мало осврнемо унаоколо.
Ако погледамо веб страницу Центра за језике Универзитета у
Кембриџу  (http://www.langcen.cam.ac.uk/resources/resources.php?c=2)
видећемо да се међу сто педесет(ак) језика спомињу и следећи: бо-
сански, хрватски, српски и српско-хрватски. Обзиром да се овде
ради о листи ресурса за учење језика можете да кликнете на било
коју од ових одредница и бићете упућени на… једну те исту страницу!
Иако се ради о мојој установи верујте ми на реч да ја у томе
нисам учествовао и да немам шта специјално ни да приговорим
оваквој организацији која је направљена искључиво по принци-
пу штa је практичније (нпр. из књижице Croatian – teach yourself
ће да научити и босански) и без уплива било какве идеологије.
Но хајде да погледамо другу једну не толико угледну (свака-
ко не за нас Србе) колико познату (озлоглашену?) установу: Међу-
народни суд у Хагу (http://www.icty.org/). НАТО идеологија је ди-
ректно подржала распарчавање Jугославије и креирање пергршти
балканских вазалних државица на премисама само-опредељења
чија је врло битна ставка био језички идентитет. Како сад ова
установа (суд) која је директан производ речене идеологије гледа
на наше питање језика. Кликнете на тај линк и дођете на једну те
исту страницу!
Дакле, као и у случају Универзитета у Кембриџу идеологија и
политиканство су гурнути у страну и предност је дата практичној
употреби ресурса. Зашто правити три или четири различите веб
странице када је једна сасвим довољна (али то очигледно не важи
и за државе!)? Исто тако, симултани преводиоци у судници се
мењају по сменама а не по националном кључу. Сетите се само
како је Шешељ у почетку свог суђења тврдио да не разуме прево-
диоца јер ова(ј) не говори српски већ хрватски или босански!
Универзитет у Оксфорду нашао је међутим, следеће решење за
овај псеудо-лингвистички проблем: хрватски, српски и српско-
хрватски линкови за ресурсе. Значи, ако на књизи или речнику
пише хрватски онда је под хрватски, и тако даље. Jа бих колега-
ма из Оксфорда само хтео да скренем пажњу на то да већина њи-
хових истраживача и студената вероватно не зна да се ови јези-
ци (језик?) међусобно одлично разумеју и да могу сасвим лепо нау-
чити босански из српског уџбеника или наизменично употребља-
вати речнике.
Код колега у Оксфорду сам ево наишао на још нешто: Serbian,
Croatian and Bosnian writing page from Omniglot (http://www.omniglot.
com/writing/serbo-croat.htm). Тај Омниглот (писма и језици света)
каже како су ови језици заиста врло слични и даје следеће при-
мере текста које ми овде преносимо:

Croatian sample text
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Ona su obdarena razumom i sviješću i trebaju jedna prema drugima
postupati u duhu bratstva.

Serbian sample text
Cвa људскa бићa рaђajу сe слoбoднa и jeднaкa у дoстojaнству и
прaвимa. Oнa су oбдaрeнa рaзумoм и свeшћу и трeбa jeдни прeмa
другимa дa пoступajу у духу брaтствa.

Bosnian sample text in the Latin alphabet
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Ona su obdarena razumom i sviješću i treba da jedno prema drugome
postupaju u duhu bratstva.

Bosnian sample text in the Arabic alphabet

***