”Не претим него молим… Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао а муслимански народ можда у нестанак. Јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овде!”… (Радован Караџић, 14. октобар 1991.)

”… у Босни и Херцеговини се не би ратовало и водила борба за тери-
торије. Срби имају своје територије. Водила би се борба за ”униш-тавање” једног народа и ”чишћење” територија од Муслимана, значи, прије свега, мог властитог народа. Рат у Босни донио би вели-ки број људских жртава, а није претјерано рећи да би се водио до истребљења.”(Адил Зулфикарпашић, новембар 1991.)

”С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат.” (Алија Изетбеговић, 13. јун 2000.)

1. Увод

У серији разговора на тему ”Свједоци распада” телевизијске стани-
це ТВ Либерти, дана 13.јуна 2000.године у разговору са водитељем Ненадом Пејићем гост Алија Изетбеговић је говорио о свом виђе-њу распада Југославије и рата у Босни и Херцеговини. Транскрипт
разговора који је дат на сајту ”Слободна Европа” насловљен је реченицом ”Двије стране Рубикона”.

Ако се речи ратног лидера босанских муслимана пажљиво чи-тају или слушају, отвориће се одговори на питања:

зашто је био рат,

зашто је био толико суров,

зашто ће следећи бити још гори.

Трећа страна Рубукона значи у овом тексту пут којим се није пошло, то је биће онога што се није догодило, то је мир који босан-ски муслимани нису хтели.

Двије стране Рубикона, обе ратне стране, означавају у овом тексту став Алије Изетбеговића којим се припрема рат и глуми не-
виност. То је куповање времена до референдума после кога је муслиманима све дозвољено.

2. Алија Изетбеговић као стратешки лажов

Стратешки лажов је појам који у тексту описује понашање муслима-
нског лидера Алије Изетбеговића у преговорима са српском страном.

Израз ”стратешки лажов” је направљен од речи Алије Изетбего-вића којима признаје да је лагао када је то од њега тражио виши интерес. Наиме, један од последњих интервјуа тада већ болесног Алије Изетбеговића приредили су новинари листа ”Старт” (бр.113 од 8.4.2003.године) Озрен Кебо и Елдин Карић. Двадест друго од сто једног постављеног питања је гласило: ”Када је, из стратешких разлога, требало нешто слагати, како сте то себи правдали?”

Изетбеговић на то каже: ”Већ сте одговорили: стратешким разлозима”.

Није нам намера да ову значајну историјску личност омалова-жавамо на било који начин. Овим појмом ми само хоћемо да ука-
жемо на објективну позицију муслиманског лидера који је, зароб-љен исламским фанатизмом, све, од личне части до судбине наро-да, подредио стварању исламске државе.

Стратешки лажов није, дакле, лажов у вулгарном смислу. Утолико горе. Последица стратешке лажи је катастрофа народа и рат који још траје.

3. Мир који није завршетак рата

Рат је у Босни завршен само за оне који су погинули. Тако кажу неки босански муслимани. Ми се са овом тврдњом не бисмо сложили: рат у Босни није завршен чак ни за оне који су погинули. Када одгледамо представе у позоришту које се зове ”колективне џеназе”, на местима будућих обрачуна, тада нам је јасно да се и упокојени шехиди мобилишу за наставак онога што су радили док су били живи.

Јер, босански муслимани нису никада, и поред великих стра-дања, одустали од ратног циља сажетог у ”Исламској декларацији” Алије Изетбеговића.

”Увјерен сам да ће Босном владати Босанци. Модерно поимање
нације није засновано на племену или етницитету него на принци-
пу државе…

Три етничке групе, и друге мање етничке групе, сачињавају јед-
ну државну нацију која се зове босанска нација.” (реису-л-улема Мустафа Церић, Глобус, 01.05.2009. – пренела НСПМ, подвукао Љ. Р.)

4. ”Агресија” и ”геноцид”

Покушај да се 1992. године створи ”босанска нација”, која говори ”бо-
сански језик”, где су сви људи једнаки, и сви наравно исте вере, зав-
ршио се ужасом узајамног уништавања. По тврђењу босанских муслимана, рат је почео када је суседна држава Србија војно напа-ла Босну и Херцеговину, жељну мира и добросуседске сарадње. По-
јам ”агресија” је, поред појма ”геноцид”, једини израз који босански муслимани користе да би објаснили елементе рата у Босни и Херцеговини.

”Оружана агресија против Републике Босне и Херцеговине би-
тан је дио српског великодржавног нацистичког пројекта и гено-
цидног плана – уједињење свих српских земаља и српског народа…”
(Смаил Чекић, ”Како је проведен великосрпски план ликвидације више од 8.000 Бошњака…”, Дневни аваз 11.07.2009.; подвукао Љ.Р.)

У овој пројекцији не постоји српски народ у Босни и Херцеговини нити његово право. Срби су ”колаборационисти великосрпског агресора” које предводи ”фашистичко и геноцидно руководство колаборационистичке творевине Републике Српске… коју је генерирао српски нацизам и на костима убијених Бошњака ина-
угурирао геноцидну творевину названу републиком, имало је геноцидну намјеру и геноцидни план о истребљењу Бошњака, по којем је геноцид вршен и извршен”. (Смаил Чекић, ”О српском ве-
ликодржавном пројекту”, Конгрес Бошњака Северне Америке 18. мај 2009. www.bosniak.org; подвукао Љ. Р.)

Морално потраживање босанских муслимана је према соп-
ственом виђењу рата толико велико да ће реису-л-улема Мустафа
Церић захтевати чак и ово: ”Свако јутро, сваки Еуропљанин тре-
бао би, кад се пробуди, упитати се како је могуће да се догодио ге-
ноцид у Босни и Херцеговини…” (реису-л-улема Мустафа Церић;
Глобус, 01.05.2009. – пренела НСПМ; подвукао Љ. Р.)

Невероватан захтев! Замислимо прво јутарње сунце над Европом, око 700 милиона људи се буди, нико не размишља о свом детету, послу, обавезама тог дана, напротив, они још пре првог одласка у тоалет размисле о геноциду у Босни и Херцеговини, најпре се упитају како је могуће да се он догодио, па тек онда крећу у тоалет и даље у дневне обавезе. И тако свако јутро, сваки Европљанин!

Док не буде дошао тај дан када ће сваки Европљанин ”свакога јутра, у сваком погледу, све више и више” одговарати на пи-
тања која припреми реису-л-улема Мустафа Церић, ми ћемо раз-мишљати о узроцима ове ратне трегедије за коју су финални ра-дови изведени 1991. и 1992. године. Позивамо за сведока Алију Изетбеговића, јер бољег од њега немамо, а и да имамо бољи нам није потребан.

5. Да ли се рат могао избећи?

Дакле, у већ поменутој емисији ”Двије стране Рубикона”, на прво питање водитеља да ли се рат могао избећи, Алија Изетбеговић одговара: …”рат се прије изласка Словеније и Хрватске још увијек могао избјећи, са босанскохерцеговачког становишта, али након изласка Словеније и Хрватске из Југославије, рат се више није мо-
гао избјећи.”

Подсетимо се најпре да су Словенија и Хрватска изашле из Ју-гославије 25. јуна 1991. године. Од тог дана, 25. јуна 1991. године, за босанске муслимане ”рат се више није могао избјећи”!

Евидентираћемо ово признање. Од овог догађаја до почетка
грађанског рата у Босни и Херцеговини има читавих десет месе-ци. То време муслимани интензивно користе за убрзани наставак наоружавања и припрему паравојних формација за први удар на православне комшије. У политичком смислу то је време причања о миру, а суштински време мимикрије и преваре.

6. Капитулација

У наставку исте реченице Изетбеговић даље каже: ”Или се могао избјећи, али, наравно, само под увјетом капитулације. Али пошто капитулација није долазила у обзир, опција која је преостајала је био рат.”

Несумњиво да је у овој реченици појам ”капитулација” посебно важан, бар онако како га разуме муслимански лидер. Шта тај појам за њега значи, утврдићемо у даљем току разговора.

Водитељ пита: ”Да ли је тачно, господине Изетбеговићу, да је
вама Слободан Милошевић нудио да будете први човјек југосла-венске федерације или конфедерације, под условом да Босна и Херцеговина остане у Југославији?”

Изетбеговић одговара: ”То је тачно. То се догодило у згради Са-
везног извршног вијећа, негдје у љето 1991. године. Дуго смо шета-
ли у оној великој аули зграде Савезног извршног вијећа и тада ми је он рекао да он сматра да бих ја требао бити први предсједник такве једне државе. Наравно, ријеч је била о крњој Југославији. Он није употребио ту ријеч, већ је рекао Југославији каква буде, какву можемо направити и да бих ја требао бити њен први пред-сједник. Ја сам то врло изричито одбио.” (Алија Изетбеговић; под-вукао Љ. Р.)

Замислимо било коју државу на овом свету у којој је капиту-лација постати њен председник а патриотизам растурити је! Ово је ненормалан одговор па зато морамо одбацити његово директно значење. Прави одговор је у скривеној логици коју можемо наћи само кроз нове чињенице.

Нове чињенице налазимо у говору који је Алија Изетбеговић одржао 12. јануара 1994. године у сарајевском хотелу ”Холидеј ин”. (Алија Изетбеговић: говор 12. јануара 1994. године у сарајевском хотелу ”Холидеј ин”; према књизи: ИЗЕТБЕГОВИЋ – одабрани го-
вори, писма, изјаве, интервјуи; Загреб 1995.)

Тај говор открива шта се дешавало ”у љето 1991. године” када
је Изетбеговић одбио да ”капитулира”. Тада се, по речима Изетбе-говића, муслиманска страна већ одлучила за рат.

7. Припреме за грађански рат

”Подсјетио бих вас на један састанак који је одржан јуна 1991. го-дине у Дому милиције, када је било присутно 380 људи из читаве бивше Југославије и на Проглас који смо тада издали. Било је то десет месеци прије почетка рата, а многи од вас овдје присутних били су на том важном састанку. У том Прогласу ми смо најавили почетак одбране, оружане одбране Босне и Херцеговине.

…

Ми смо то видјели у јуну мјесецу, а то је предвечерје рата у бившој
Југославији, јер рат је почео, мислим, 25. јуна 1991. године агресијом ЈНА на Словенију, а затим Хрватску, итд. Петнаест дана прије то-
га, 10. јуна 1991. године ми смо одржали тај велики скуп.

…

Одмах смо приступили стварању Вијећа националне одбране и
формирали његово војно крило – Патриотску лигу. Ја сам у ок-
тобру те године, … , у Храсници примио извјештај о организи-рању Патриотске лиге”.

…

”Ми смо у многим мјестима Босне и Херцеговине створили мре-
жу, набавили оружје, организирали групе, итд”. (Алија Изетбе-говић, подвукао Љ. Р.)

”Десет месеци прије почетка рата”, дакле 10. јуна 1991. године, када још увек постоји вишедеценијска држава са својим правним системом, муслиманско вођство ствара мрежу, набавља оружје и организује групе.

Тако је Социјалистичка Република Босна и Херцеговина доби-ла своју прву паравојну формацију састављену од људи једне вере, једног народа и једне странке.

Тако је национални покрет босанских муслимана организован
у Странци демократске акције примио обележја терористичке организације, а касније, са почетком рата и ратним злочинима, обележје злочиначке организације.