дарован сазнањем
о судбини света

као уморна
чак конфронтирам
Ма блабла!
звезда пада
нежелела да схватим
да да
његова крв
још капље
по народу
проклетом
да мисли погрешно

Лутка јадница

Некада сам
тако поносна што је
песма Баш таква

А њу сам тукла из страха
од покрета и плача

И некада сам имала пријатеља
који је био радостан
што је мој

Можда сам тада била
Мање Јадна

Па да се вратим

Стегнутим пацовима
који чекају мачке
да им поједу главе и
цркну.
Цркну.

Пејсаж испред зграде, под снегом

1.

Рекао си да не памтиш
ниједну ствар пре, ја после
Говорио да мораш да вратиш
планове, кошуље

Колико сам само ноћи–јутра
дочекала смирена уз тај звук
а моје биљке у снегу
цветале несметано

И шта сам све мислила да је насиље
показало се да и није баш

Окупана у слабости, самоћи
бројим дане до зачећа
судбине, одбране, забране.

2.

Сном ме је обавила,
зелена паучина.

Све је мирно
постељина, прашина

Под снегом
дрвеће голо се повија.

3.

тихо је ово јутро, тек
додирнуло тло;
дрхтимо од буђења

банка је отворена
чују се возила,
у огледалу чешљам
поезију
шналице за речи,
тражим
пешкир

грабим ходање
ћутање, црни сапун, чекање

подсећам те
неспретно на
обрисане редове
и објашњавам

корача судбина смејуљиво
а секиром одсеца наше главе.

Длака

Нисам, кораком у веру, спавала
Неиздрж је правио корекције
Уосталом, као сам и давала
Све саме од речи, чисте, перфекције

На длаци вечерња мржња застала
Птица плавила преплаве секције
А звер заборавила да је клала
Кљун пунила буђењем ерекције

Лепојко, јабуко, душице, мила
Заиграј, можда, баш данас дан је дан
Прљаво рођена прљаво крила

И још, ако повратак залечи сан
Звезда ће с/пасти, а значи била
Сркнем семе, у здравље, за виши план

Деловање паралелних сила

Не спаваш опет на тераси плачеш
Кошуља се равна за важно вече
они чекају, капија потече
звали ти нану, образине сечеш

идеална реч пољупце свргава
празниш се да опет останем празна
себи савршена пробрана казна
каже она иста, пара, тргава

Док пече слана мирозонска течност
тражим махинто парчади почетка
кујући браву затворићу вечност

Помоћићу ти да пронађеш претка
тако убијам оболу просечност
огњена брава у води напретка

Три ништа

И даље нисам знала која је то земља
а нека биљка иста
стајала је поред

Прашина кашљем захладнело
Влага ипак мокра сам
мирис чистог прија
Заспала. Устала.

Толико могу све да не желим ништа
и све сам испробала у ништа
И све ништа, сенка и ништа

Лирско-епски подухват

Љубила бих те, лудила
тело, покрете
спавала

Неиронична
нецинична
Руменог образа
гласа, тукла
предавала