Биљана Котур
Оче мој
6.
Оче мој.
дошли су по мене с пушкама
мајка је плакала узалуд,
корак по корак у сутону
живот је био безвредан.
Оче мој,
одвели су нас у собу
послали птице сумњалице
на наше голе душе.
Били су добри према нама.
7.
Оче мој,
светлост ме нека води.
Да л’ твоја рука са неба
милошћу Господара знакове ствара
За њих и мене?
Оче мој,
нектар спознаје попих
грло ми запали, опустоши.
Знам ја шта су јецаји безгласни,
знам ја шта је срећа без радости.
8.
Оче мој,
уморна сам од свега,
неко ми уклони птице са неба
не могу их дозвати,
руке ми сплеше у чвор.
Оче мој,
јесу ли ти рекли
колико ће трајати ово зло,
семе твоје хоће ли се осеменити
ил’ да мрем на време?
9.
Оче мој,
победити или побеђен бити,
то ми је пут.
Раширим душу и под њен скут
своје черге сместим.
Оче мој,
зар да им продам будуће снове,
риме и сузе, пролећа?
Зар самој себи да узмем
И њима дам, њима?!
10.
Оче мој,
тугу преоравам у радост,
осмех с плаката лепим по граду
не дам да ми украду
семе које се буди.
Оче мој,
мој смех се ори васионом,
звезде се тресу,
небо се љути јер ми је душа плавља
од његовог пространства.
Оче мој,
ја сам радост
и победник!
…
Pages: [ 1 ] [ 2 ]
Коментари