– Шта наша књижевност има, а није јој потребно, а шта нема за чим би требало да жали што нема?

– Има мноштво обмана – нису јој потребне,мноштво компромиса, нису јој потребни, мноштво тапкароша на утапканом месту, нису јој потребни, мноштво оних који бацају прашину у очи некорумпираних читалаца, има безброј оних који више пишу него што мисле и тиме бришу разлике између физичког и интелектуалног рада, има мноштво мистификатора – нису јој потребни; она ствара више материјала за социологију књижевности него за књижевност саму. Картограм дефеката сразмеран је суми негативне баштине: нема творачких утакмица у храбрости; мислим ту на ризик уметничког откривања непознатих области социјалног живота. Читалац који стицајем околности прати нашу међуратну књижевност са носталгијом може да примети како је то време рађало стварне људске и књижевне вредности: сваки човек био је програм, елан витале ствараоца, понос због постојања. Погледајмо наше спорове и “ангажовања”! “Трске које мисле” претварају се у бирократске бичеве за кроћење непослушних писаца или се од њих граде паравани за личне амбиције недаровитих. “Боље страга ударати мучке, него спреда часно оберучке” као да је постало начело домаћих сукоба. Извесна ревалоризација људских вредности у књижевнику морала би да претходи књижевним ревалоризацијама вредности: вера да је то могуће није ваљда мање штетна од признавања садашњег стања?…

Атентат и убиство Краља Александра у Марсељу 1934. године јеисторијски догађај који памтимо као почетак југословенског урушавања Србије, увод у геноцид над српским народом у Другом свјетском рату. Али,мали број Срба памти, нема чак ни историјску асоцијацију, убиство патријарха Српске Православне Цркве Варнаве (Росића), 23. јула 1937. године, у афери југословенско-ватиканског конкордата. Уморство тровањемсрпског патријарха, врхунац је политике југословенског антиправославног пира, и почетак новог погрома Српске Православне Цркве и српског народа у 20. вијеку.

Сви су се 1999. сложили с Ричардом Холбруком да је бомбардовање РТС изузетно значајан и позитиван развој, нико се није згражавао због страдања новинара
Ноам Чомски, Фото АП

Свети Владика Николај

„…Из сасвим непознатих разлога и неком недокучивих узрока они су направили уговор са црним поглаваром црне интернационале. Тим уговором они хоће да доведу до тријумфа тога поглавара на Балкану, за којим он тежи хиљаду година. Против тога црног поглавара и његове језуитске војске борили су се најпре византијски патријарси и цареви. Кад је њихово оружје малаксало, борбу су прихватили наши славни Немањићи на челу са Св. Савом.

Свуда у Србији и изван Србије – свуда где има још слободних средстава обавештавања, било класичних, било интернетских, која дозвољавају постављање животних питања Срба и њиховог писма у ропском положају – молимо Вас из Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ да нам дозволите да поставимо само два живота питања за српску азбуку. Хвала Вам ако сте минимално слободни људи и уредници гласила да ова само два животна питања српске духовности, писмености и српске културе објавите српском народу!