Интелектуалци из бошњачког корпуса виде будућност боље од мене. Они као да предвиђају како би и Дизниленд ускоро могао да уђе у фазу реформи. Као што реформишу државе, тако хоће да реформишу и нас дјецу чији очеви су се борили против нациста!

Писмо мајци

Драга мама,

Не могу да лажем. Не могу ти рећи да сам постала по професији писац, историчар, нити пак антрополог, социолог или политичар. Ја сам, мајко, она којој си “заборавила” рећи да је читава твоја фамилија побијена тог хладног фебруарског дана 1942 год. Побијено је 22 чељади из Стијаковића у Мотикама, без иједног испаљеног метка од стране комшија Хрвата- шокаца, предвођених фра Филипом Мајсторовићем из петрићевачког самостана. Твој тата је покољ преживио јер је био заробљен и одведен у Њемачку. Али не и његова дјеца из првог брака- укључујући и 6-омјесечног сина набоденог на бајонет којег никад није ни видио. Преживео је покољ и стриц Драган, којег је његова мама сакрила испод кревета и зашушкала јастуцима, па је гледао како једно по једно од укућана падају у локвама крви.

Спремате се за нови рат, ви и ваши надређени. Није се ни охладило разорено либијско тло од ваших бомби, а већ пуните ратне бродове ракетама типа томахавк, у Средоземљу. Није се ни спрала крв Моамера Гадафија, а већ имате нову мету, Башара Асада. Ратујете и док спавате. Ратујете док преговарате. Волите да ратујете. Уживате у ратовању. Рат је, госпођо Браун, за вас и ваше, очигледно – боца с кисеоником. Ваше природно стање. Стање вашег мира.

”А онда ће се испунити оно што су говорили гдјекоји учени руски путници: да ће доћи вријеме када ће Србин из Сријема, из Бачке и из Србије ићи у Загреб да уче српски.”                             Вук Стефановић Караџић

”Српска православна црква чувањем старог језика Светог Саве жели сачувати језичку разлику између православних и католичких Јужних Словена, те би стога више него икада Беч морао подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме та разлика поништава, а главна препрека превођења Срба у католичанство биће заувек уклоњена. Овим ће нам Београд временом сам од себе пасти у руке.”

Јернеј Копитар

Као реакцију на Закључно саопштење научног скупа о српском језику и писму, који је одржан у САНУ 28. октобра 2013. године, Удружење ”Ћирилица” шаље Јавни предлог главним кривцима који су српски језик и његово писмо довели до стања у коме данас јесу и тражи да се јавно изјасне какву су језичку политику предложили извршној власти (Влади Републике Србије) у Закључном саопштењу са научног скупа „Српски језик и актуелна питања језичке политике“ (и евентуално другим дописима недоступним јавности).
Пошто је ово реакција на Закључно саопштење, Удружење ”Ћирилица” инсистира да у обраћаљу јавности остану набројени примаоци којима су се они обратили, насловљени у форми у којој су они овај захтев проследили – значи да се виде примаоци и поред назива оних институција којима су доставили копије свог захтева.
Редакција часописа ”Људи говоре” отпоштовала је захтеве Удружења ”Ћирилица” из Новог Сада и, ево, преноси њихов допис у целости и у форми у којој су га они сачинили. ЧИТАЈТЕ!