Редакција
Мило Ломпар
Тезе за једну дискусију у 2014. години
Односи између српске филологије и националне интелигенције
били су – током деветнаестог века – у релативној сагласности: ко-
лебања између њих као да су окончана победом Вукових идеја.
Тај склад је проистицао из углавном утврђеног правца српске
културне политике, у којем је српско становиште имало пре-
овлађујући значај, премда је саображавано са југословенском
националном и културном оријентацијом.
Редакција
Зоран Радисављевић
Компјутер је добар слуга, а лош господар
Вук је писао: „Сви Срби, као штокавци, говоре једним језиком, али се по закону (религији) деле на троје: Србе закона грчкога, Србе закона римскога и Србе закона турскога”, чуло се на округлом столу о српском језику данас
У Филолошкој гимназији у Београду, организован је округли сто поводом два века од објављивања „Писменице” Вука Ст. Караџића, с темом: „Српски језик данас и вуковска језичка парадигма”. У раду округлог стола учествовало је петнаестак истакнутих лингвиста и књижевника, врсних познавалаца Вуковог дела и прилика у данашњем српском језику.
Редакција
Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике одржан је 28. октобра 2013. године у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика
Научни скуп
Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике одржан је 28. октобра 2013. године у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика, Института за српски језик САНУ и Фонда „ Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређење ћирилице (САНУ). За чланове Организационог одбора именовани су: академик Предраг Пипер, академик Иван Клајн и проф. др Срето Танасић, председник.
Редакција
Раде Антонијевић
Уредничко путовање
Др Радмир Батуран, оперативни уредник часописа ”Људи говоре” из Торонта, боравио је летос и јесенас у неколико европских зеамља. Посетио је Румунију, Србију, Црну Гору, Републику Српску, Шпанију и Енглеску.
Редакција
Св. Николај Српски
МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ
XXXIX
Знаш ли, дете моје, зашто се затварају облаци онда, кад су поља жедна кише, а отварају онда, кад поља кишу не желе?
-Од злочина људи збуни се природа, и напусти ред свој.
Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?
-Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје, и убијају га у цвету.
Знаш ли, дете моје, зашто извори пресушују, и плодови земаљски зашто немају више оне сласти, коју имадоше?
-Због греха људског, од кога уђе немоћ у сву природу.
Знаш ли, дете моје, зашто победоносни народ трпи поразе од своје неслоге и раздора, и једе хлеб загорчан сузама и пакошћу?
-Зато што победи крвнике око себе, а не победи их у себи.
Знаш ли, дете моје, зашто мајка храни и не може да нахрани децу своју?
-Зато што дојећи их не пева им песму љубави но песму мржње према суседу.
Знаш ли, дете моје, зашто људи посташе ружни и изгубише лепоту својих предака?
-Зато што одбацише лик Божји, што изнутра из душе деља лепоту лика, и навукоше образину земље.
Знаш ли, дете моје, зашто се болести умножише и помори страшни?
-Зато што људи почеше сматрати, да је здравље отмица од природе а не дар од Бога. А што се отима с муком, с двојном муком мора се бранити.
Знаш ли, дете моје, зашто се људи боре за земљу, и не стиде се свога равенства с кртицама?
-Зато што им земља прорасте кроз срце, те очи виде само оно што у срцу расте. И зато, дете моје, што их грех сувише онемоћа за борбу за небо.
He плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредити све.