Због чега Албанци и Хрвати, као и новокомпоноване бошњачка, македонска и црногорска нација присвајају српске великане и културно наслеђе

Повод за овај текст су многобројни случајеви присвајања српског наслеђа. Аутор сматра да је све то потребно сместити у много шири контекст, чиме се заокружује целина проблема. Стога се овај текст бави историјом и лингвистиком Срба, Албанаца, Хрвата, Црногораца, Македонаца и Бошњака. Аутор констатује да свет већ неколико деценија признаје етничку и језичку посебност Македонаца, Бошњака и Црногораца. Први део текста се бави примерима присвајања српског наслеђа, Хрватима, Македонцима, Бошњацима и језиком. Други део текста говори о етнолингвистици Албанаца, и даје краћи преглед одређених историјских чињеница. Намера овог текста није да прецењује или потцењује било чију историју, етничку припадност или језик. Текст је поткрепљен многобројним кредибилним изворима – упутницама.

  По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста Рат га је затекао, 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем терену. У томе се не разликује од многих својих страначких другова, који се боре за слободу и дају главу за будућност свог народа. Само у Маутхаузену живот су изгубили „земљорадници“ Радојица Стефановић, Жарко Ђорђевић, др Васиљ Поповић, а многи други су страдали на другим, црним и крвавим, странама.

Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ објавили су словар Милоја Стевановића у Дијалектолошком зборнику, а он исту књигу са 272 разлике у издању Библиотеке општине Лучани

Милоје Стевановић у Чачку са својим издањем речника (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка.

 We the undersigned citizens of Serbia (and the Serbs living outside Serbia) have decided to voice our opinion on what we deem to be essential issues for both our nation’s future and the relations to the people of USA in the years to come. It is our foremost desire, as it has always been in our history, to maintain friendly relations with the people of the USA, or any other good-willing nation or people. We presume that You as legitimate representatives of Your nation must be conversant with our past and must possess a minimum of humane interest in the issues of all nations on the globe. This at least would be expected from the most technologically and industrially advanced nation of the world. It would also be logical to expect that your minds and efforts be set on improving the whereabouts of your voters, while not triggering a train of events that may bring calamity to your neighbors. We still cherish hopes that your nation is a Christian nation in the best sense of that word. Unfortunately, Your military, economic, propagandist, cinematographic and other activities of late have assured us, the awakened representatives of the Serbian people, that something is deeply wrong with the once great nation that America used to be.

Објављујемо одговор професора Мила Ломпара на деманти министра културе Србије Владана Вукосављевића из прошлог броја (615) Печата, а који је уследио као Вукосављевићево реаговање на интервју аутора овог текста у претходном, 614. броју Печата

У разговору за Печат од 30. априла 2020. године нагласио сам невладин (другосрбијански) карактер актуелне српске власти. То сам илустровао неким јавним поступцима носилаца власти: председника Србије, председника владе и министра културе. У „реаговању“ на моје исказе, Вучић-Брнабић министар културе износи пуко тврђење да сам лагао. Он не износи никакве доказе којима би ово тврђење поткрепио.