Веома занимљив текст Рине Бикове, под насловом ”Како је руски језик вековима одолевао латинизацији“ (објављен 8. фебруара 2019. на Царси) веома је поучан за српске лингвсите и српске власти, наравно, ако буду они хтели да прочитају наведени текст.

Унајкраће препричан текст

Читајући текст ’In spare moments between customers this pizza shop owner writes novels. His latest explores the 1998-99 conflict in Kosovo’ у Торонто Стару новинара Сандро Контента о најновијем роману ’The Thin Line’ Препарима Каплана уочили смо два симпатична и аутентичних запажања: прво, да је романописац и прадавац пице и да истовремено мотри на два екрана – на један да види када у радњу улази нови купац, а на други – да настави реченицу свог романа који пише. Друго добро запажање је да је Канада свет у малом и да имигрантима доласком у Канаду ”diversity becomes the culture, not ethnic or religious nationalism”.

By reading the text “In spare moments…” published in the Toronto Star (date) by Sandro Contenta, where he introduces the newest novel “Thin Line” by Perparim Kapllani, we noticed two plausible observations: one being that the owner of pizzeria uses the second computer screen to write a novel in rare spare moments; and the other that “Canada is a mini world”. “When everybody comes from somewhere else, diversity becomes the culture, not ethnic or religious nationalism.”

1935. године Алберт Ајнштајн је заједно са физичарима Борисом Подлскyмом и Натхном Росеном осмислио ЕПР парадокс да би показао непотпуност квантне механике. 1964. ирски физичар Џон Стјуарт Бел анализирајући ЕПР парадокс покушао је доказати да је наш свијет нелокалан.

Никола Калинић није изнио своје цјењено мишљење од квантној механици вјероватно свјестан да о њој нема појма. Метафизика је изнад физике. Она претходи физици. Косово је метафизика. Косово је комплексније од Белловог теорема и ЕПР парадокса, па ипак Калинић мисли да је позван да о њему говори.

Августа 2018. године у Београду је одржан шеснаести Свјетски конгрес слависта. Поред многих доприноса српске савремене славистике и лингвистике свјетској славистици на конгресу у Београду је представљен најпознатији и највећи допринос српске славистике – програм југословенске језичке политике и лексикографије: а) доктрина дијалекатског дијељења словенских језика и додјељивања дијалектима истог језика назива нових националних стандарда; б) доктрина `двоазбучности`, програм прозелитског правописа разграђивања ћириличних правописа словенских језика, увођење равноправног коришћења ћириличног и латиничног правописа (као допринос потискивању ћириличног правописа двоазбучном доктрином равноправног коришћења латиничног и ћириличног писма у православним народима); в) језичка стратегија раскида речника свог словенског језика са словенским ријечима, уношења у словенске језике, сведене на дијалекте нових националних назива,страних ријечи.