14.
Поезија

Александар Марић
ПЕСМЕ

ЗАВЕТ

Држите отаџбину у клети

У дубини душе чувајте мало луча

Ако вам негде очевина или дедовина

Грца у остриги и дивљој купини

Ако је багрење прекрило њиве

Изникле јасике из темеља куће

Куће из које су потекли сви

Ваши

Пронађите брзо ковача који кује

Иза трећег брда иза сваког времена

Од њега купите косир закривљен

Са дугом и јаком држаљом

И удрите по врзини

Као по хорди азијатској

Која поље ваше Косово роби

И по багрењу секиром и тестером

Као по латинским витезовима

Који прекршише завете крста

И узеше завет пљачке и уништења

Држите веру своју у клети

У дубини душе чувајте пламен

Ако вам негде црква лежи

Слободно узмите своје ослобођене

Домове и васкрсле дедовине

И слажите камен по камне

У клети својој у којој борави Лик

Лик из кога су потекли сви

Ваши

цела вест
06.
Божићна порука

Драги наши пријатељи, пријатељи часописа ”Људи говоре”, сарадници и претплатници,

 

Поздрављамо вас најрадоснијим хришћанским поздравом:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Поводом 2019. рођендана Богомладенца Исуса Христа, желимо свима вама и вашим најмилијим пуно здравља (физичког и духовног), дуговечности и богоугодног напретка у животу и раду. А дело не да да мајстор остане ни тајан ни гладан.

У ове дане љубави и праштања позивамо вас на духовно јединство (међусобно и народно), али и на слободу и родољубље у духу Јована Дучића:
ВЕРУЈЕМ У БОГА, НРОД И ОТАЏБИНУ!
Јер, без духовног јединства не бива ни народа ни државе. Дакле, позивам вас на духовно јединство хришћанско, а не партијско и идеолошко јер је су она интересна привилегованих диктатора и њихових поданика.
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
С вером у Бога, Народ и Отаџбину!
За Уредништво часописа ”Људи говоре”/’People Say’,
Радомир Батуран
www.ljudigovore.com

цела вест
05.
Music

Marina Vesic
Vienna
Serbian border-crossing artists who found widespread success

Serbian popular music has been greatly influenced by Western music. As I am doing my research about border-crossing artists, between popular and experimental musicfrom 1970, there are many artists who I would like to introduce in  this article, as well as their musical achievements, both international as well as Serbian. For now I will concentrate on music and art by the Serbian born composer, Milica Paranosic. 

цела вест
05.
Полемика

Радомир Батуран
Торонто
Англиста Бугарски у тиму културног и друштвеног инжињеринга у Србији

Данас и џивџани на српској шљиви џивџијају да је и превише српских интелектуалаца упрегнуто у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. Ово је само осавремењена формулација квинслишке делатности српских интелектуалаца на мењању свести српског народа. Да је и српски англиста Ранко Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савета Европе за регионалне или мањинске језке и, да не заборавим, идеолошког САНУ, у том пројекту, поред овог силног и правичног европског и светског чланства, најбоље су нам открила два његова поступка. А поступци човекови о њему веродостојније говоре од његових и речи и чланстaва, мада и ова другост није безизражајна.

цела вест
03.
Вести

Милован Шавија
Ванкувер
Океанске даљине
Слободана Тишме

Људи заборављају где живе, да живе на земљи и да стоје пред

океаном, пред универзумом. И неће о томе да размишљају. Нису

свесни да су у ствари отворени за бескрај.

Слободан Тишма

Живот, барем у оном облику о којем житељи планете Земље мисле да углавном све знају, настао je према неким тумачењима сасвим случајно у она прадавна времена у огромној и несагледивој воденој маси о чијем пореклу, распрострањености и саставу се може само нагађати јер о том догађају нема писаних трагова. Та водена маса ће добити име тек много касније када живот доспе у ону фазу зрелости и  оспособљености да о свом пореклу ствара предоџбе, претпоставке и тумачења. Из те перспективе гледана она је била толико тајанствена, мистериозна и неспознатљива да је у њезиној примордијалној супи било могуће све, па чак и такво чудо да се сама од себе створи таква врста твари која ће имати способност да се без икаквог вањског утицаја размножава, развија и постепено стиче свест о самој себи. Тако су барем веровали тумачи који су се представљали као научници.

цела вест
Page 40 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026