Редакција
Александар Марић
ПЕСМЕ
ЗАВЕТ
Држите отаџбину у клети
У дубини душе чувајте мало луча
Ако вам негде очевина или дедовина
Грца у остриги и дивљој купини
Ако је багрење прекрило њиве
Изникле јасике из темеља куће
Куће из које су потекли сви
Ваши
Пронађите брзо ковача који кује
Иза трећег брда иза сваког времена
Од њега купите косир закривљен
Са дугом и јаком држаљом
И удрите по врзини
Као по хорди азијатској
Која поље ваше Косово роби
И по багрењу секиром и тестером
Као по латинским витезовима
Који прекршише завете крста
И узеше завет пљачке и уништења
Држите веру своју у клети
У дубини душе чувајте пламен
Ако вам негде црква лежи
Слободно узмите своје ослобођене
Домове и васкрсле дедовине
И слажите камен по камне
У клети својој у којој борави Лик
Лик из кога су потекли сви
Ваши
Редакција
Драги наши пријатељи, пријатељи часописа ”Људи говоре”, сарадници и претплатници,
Поздрављамо вас најрадоснијим хришћанским поздравом:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Поводом 2019. рођендана Богомладенца Исуса Христа, желимо свима вама и вашим најмилијим пуно здравља (физичког и духовног), дуговечности и богоугодног напретка у животу и раду. А дело не да да мајстор остане ни тајан ни гладан.
У ове дане љубави и праштања позивамо вас на духовно јединство (међусобно и народно), али и на слободу и родољубље у духу Јована Дучића:
ВЕРУЈЕМ У БОГА, НРОД И ОТАЏБИНУ!
Јер, без духовног јединства не бива ни народа ни државе. Дакле, позивам вас на духовно јединство хришћанско, а не партијско и идеолошко јер је су она интересна привилегованих диктатора и њихових поданика.
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
С вером у Бога, Народ и Отаџбину!
За Уредништво часописа ”Људи говоре”/’People Say’,
Радомир Батуран
www.ljudigovore.com
Редакција
Marina Vesic
Vienna
Serbian border-crossing artists who found widespread success
Serbian popular music has been greatly influenced by Western music. As I am doing my research about border-crossing artists, between popular and experimental musicfrom 1970, there are many artists who I would like to introduce in this article, as well as their musical achievements, both international as well as Serbian. For now I will concentrate on music and art by the Serbian born composer, Milica Paranosic.
Редакција
Радомир Батуран
Торонто
Англиста Бугарски у тиму културног и друштвеног инжињеринга у Србији
Данас и џивџани на српској шљиви џивџијају да је и превише српских интелектуалаца упрегнуто у пројекат културног и друштвеног инжињеринга у Србији. Ово је само осавремењена формулација квинслишке делатности српских интелектуалаца на мењању свести српског народа. Да је и српски англиста Ранко Бугарски, стипендиста Британског фонда и Фордове фондације за југословенске студенте, члан Европске академије наука и уметности и експерт Савета Европе за регионалне или мањинске језке и, да не заборавим, идеолошког САНУ, у том пројекту, поред овог силног и правичног европског и светског чланства, најбоље су нам открила два његова поступка. А поступци човекови о њему веродостојније говоре од његових и речи и чланстaва, мада и ова другост није безизражајна.
Редакција
Милован Шавија
Ванкувер
Океанске даљине
Слободана Тишме
Људи заборављају где живе, да живе на земљи и да стоје пред
океаном, пред универзумом. И неће о томе да размишљају. Нису
свесни да су у ствари отворени за бескрај.
Слободан Тишма
Живот, барем у оном облику о којем житељи планете Земље мисле да углавном све знају, настао je према неким тумачењима сасвим случајно у она прадавна времена у огромној и несагледивој воденој маси о чијем пореклу, распрострањености и саставу се може само нагађати јер о том догађају нема писаних трагова. Та водена маса ће добити име тек много касније када живот доспе у ону фазу зрелости и оспособљености да о свом пореклу ствара предоџбе, претпоставке и тумачења. Из те перспективе гледана она је била толико тајанствена, мистериозна и неспознатљива да је у њезиној примордијалној супи било могуће све, па чак и такво чудо да се сама од себе створи таква врста твари која ће имати способност да се без икаквог вањског утицаја размножава, развија и постепено стиче свест о самој себи. Тако су барем веровали тумачи који су се представљали као научници.
