Редакција
Петар Милатовић Острошки
ОТВОРЕНО ПИСМО УПРАВИ УКС-е И СВИМ ЧЛАНОВИМА
Комунисти су у ФНРЈ и СФРЈ увели вербални деликт и после саслушања судили, а касније га,
ипак, укинули. Српски неокомунисти у „демократској“ и „напредној“ Србији, данас у Удружењу
књижевника Србије поново уводе вербални деликт и унапред пресуђују, без саслушања!
Редакција
Весна Арсић
Сава Мркаљ и његово дело
(1783 – 1833)
Далеке 1810. године, у Будиму граду је објављена невелика књига од свега 18 страна. На насловној страни, изнад цртежа детета које пружа руке испод млаза воде која обилно истиче из озидане чесме негде у природи, може се прочитати опширан наслов: „Сало дебелога јера либо АЗБУКОПРОТРЕС“. На првој страни одштампана је посвета: „Поштенородном господину Михаилу Коићу, Купцу и Гражданину Пештанскоме, Наука Љубитељу, Почитатељу и Благодетатељу Књижника, Општој ползи усредноме Жрецу, посвештава ово делце своје Сочинитељ“[1]. А „сочинитељ“ је заборављени Сава Мркаљ, човек чије су највеће заслуге приписане незаобилазном Вуку Стефановићу Караџићу. Данас је „Сало дебелога јера либо Азбукопротрес“ ретка књига, јер постоји у једном једином примерку који се чува у библиотеци Велике гимназије у Новом Саду, с обзиром на то да су својевремено сви примерци уништени као опасни. Матица српска је издала фототипско издање ове књиге 1947. године.
Редакција
ВЛАДАН ИВКОВИЋ:
Ко чува српско Косово
Авнојевска Република Србија нема физичко присуство на Косову и Метохији, то знамо још од размонтирања државних институција подсредством Бриселског тзв. споразума. Игроказ који је прије неки дан режирао Александар Вучић и у којем је главна улога потурена епизодисти Марку Ђурићу доказао је да држава Србија на Косову нема утицај ни снагу, али, како се испоставља послије хапшења Гулениста, вјероватно је све било дио унутрашњег обрачуна између снага Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја у којем је и Вучић добио своју епизодну улогу.
Редакција
Јелена Вујановић
КО ЈЕ НЕДОСТОЈАН ИСТОРИЈЕ НАШЕ?
Субота, 24. 3. 2018.
Прошло је 10 година од нелегалног проглашења независности Косова. Може проћи још 110 али национални интереси Србије ће бити исти. А од Вас зависи колико ће се Србија у овом периоду удаљити од заштите својих националних интереса.
Рекосте, председниче, да хоћете да решите питање Косова да не бисте потомцима и младим генерацијама остављали „тај терет“. Ево, у име младих Вас молим да нас не користите као параван за своју неспособност или за кораке које сте принуђени да предузмете. Оставите нам тај „терет“, а ја гарантујем да ћемо ми бити довољно јаки да га понесемо на прави начин.
Јер млади људи које ја знам сваки дан воде своје мале борбе за ову земљу. Уче и раде да би платили то школовање, свирају гусле у студентским собама да се не заборави оно што су „од куће донели“, обилазе Косово и Метохију и носе хуманитарну помоћ, граде и храбре једни друге. И што је најбитније -мисле својом главом, а не Вашим медијима.
Ракић се у својим песмама жалио да су њиховој генерацији говорили да су „недостојни историје наше“ и да им се „душе опасности плаше“. Изгледа да и Ви нас потцењујете, али историја ће оценити ко је био „недостојан“ те исте историје. Ја мислим да ће то бити Ваша, а не моја генерација.
Преузето са: http://www.dverisrpske.com/
Редакција
Алек Рачић
НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ
Предавање:
25.3.2018 у 16 часов,Улица Недељка Чабриновића 54, Београд.
Поводом 19 година од НАТО бомбардовања 1999. године и најаве скорог изласка из штампе књиге НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ,биће одржана истоимена трибина.Агресија НАТО на СР Југославију предмет је испитивања здравствене струке скоро две деценије. У тој агресији погинуло је преко хиљаду бранилаца, војника, полицајаца и њихових старешина, као и више хиљада цивила међу којима и осамдесет-седморо деце. Списак цивилних жртава, нажалост, још увек није утврђен, иако се њихов број процењује на преко 3000. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије због тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, тровања хемијским супстанцама услед разарања рафинерија, трафо станица и фабрика хемијских производа, а посебно услед закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, тешко да ће икада бити прецизно утврђено. Једно је сасвим извесно, жртве канцерозних обољења непознатих пре агресије су масовне, а патњама људи не види се крај. Штета од разарања
