Редакција
Jens de Rycke
Белгија
О последицама НАТО бомбардовања из пера белгијског новинара
Објављен је чланак о НАТО бомбардовању Србије и порасту оболелих од рака, први пут у западним медијима и то у седишту НАТО алијансе – у Бриселу.
Извор: “Dossier” 22.2.2018.
Аутор текста је белгијски новинар Јенс де Рик (Jens de Rycke), а вашој пажњи га предаје Српска развојна академија (РАС).
“Град Београд има сумњиву част да буде један од најбомбардованијих градова двадесетог века. После аустроугарских топова током Првог светског рата и ускршњег бомбардовања од стране Нацистичке Немачке за време другог светског рата, НАТО је крајем деведесетих испустио бомбе на “бели град”. Двадесет година након НАТО кампање, изгледа да је и даље отворена рана међу српским народом. Она је у облику епидемије рака.”
Редакција
Милоје Радовић
Краљево
МАЛИ КОСОВСКИ МОЛИТВЕНИК
СВЕТА ГЛАВА СВЕТОГА ЛАЗАРА
Земљо српска и српски јунаци
Над вама су огњени облаци.
А над њима светло просијава,
То је света Лазарева глава.
Боже благи, једини и свети
Царска глава над Косово лети.
Жива уста молитвама бране,
Грачаницу Љевишку, Дечане.
Жичу другу у сред града Пећи
Због које смо и бољи и већи.
Грме речи чврсте као стена
Земаљско је царство за малена.
Сва оружја ништа им не значе,
Молитва је оружје најјаче.
Ко купује што се не продаје,
Без купљеног на крају остаје.
Редакција
ВЛАДИКА ИРИНЕЈ УПОЗОРИО СРПСКЕ ВЛАСТИ:
Брзим одлукама се не решава питање Космета
НОВИ САД – Епископ бачки Иринеј изјавио је вечерас да питање Косова и Метохије не може да се реши исхитреним одлукама, јер како је рекао: ако без отпора пристанемо на отимање, то неће бити крај процеса, већ наставак. Он је у поздравној речи на манифестацији “Недеља Косова и Метохије” у Матици српској подсетио да смо сви део велике целине, који обједињује Матица српска.
Редакција
ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ:
Нико се у име Срба не сме одрећи Космета
“Немогуће је замислити српску историју и културу без Косова и Метохије и о томе морамо непрестано водити рачуна”, каже професор Драган Станић, председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба.
Редакција
Корнелије Квас
Језик, вера и идентитет у поглављу „Аудијенција“ Андрићевог романа Омерпаша Латас
Увод
Савремена наука разликује четири критеријума у одређивању идентитета: језик, обичаје, веру и земљу порекла (Оташевић 2017).[1] У поглављу „Аудијенција“, незавршеног Андрићевог романа Омерпаша Латас, присутна су сва четири идентитетска критеријума, али су два посебно истакнута. У два разговора Омерпаше са Богданом Зимоњићем, турски великодостојник покушава да придобије српског кнеза претварајући се да је његов идентитет близак, па и једнак српском. У првом разговору то чини истицањем заједничког језика, у другом, позивањем на некадашњу припадност православној хришћанској вери.