Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

Када не постоји унутрашњи непријатељ,

спољни непријатељи ти не могу ништа.

В. Черчил

Сада су власт у цијелом свијету узели Јевреји

и желе у потпуности искоријенити хришћанство.

Старац Јосиф Ватопедски

       Ћирилица, семиотичко обиљежје православне словенске културе, изложена је перманентној агресији Запада с циљем да се замијени папском и натовском латиницом. На дјелу је системска латинизација, католизација и глобализација српске културе као дијела словенске културе, која се проводи, поред осталог, и путем науке о језику, кроз унијатско-екуменистички концепт звани „Срби сва три вјерозакона“.

                 Ћирилица, латиница, славистика, србистика, екуменизам.

Повод писања овог текста су последице. Двије последице програма југословенске језичке политике. Једна последица је Декларација о заједничком језику`, обзнањена ове године у Сарајеву од четири невладине организације из четири бивше југословенске републике,у програму преименовања српског језика као `заједничког` вишеименог вишецентричног `регионалног` наднационалног стандарда. Друга последица је истрајавање Института за српски језик САНУ на `дводјелном` називу властитог језика то јест изради `Речника српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ`; као програмског континуитета југословенске језичке политике САНУ. Узрок наведених програмских последица је стогодишњи југословенски језички програм, од формирања Југославије 1918. године званичне језичке политике српског народа, и једновјековне југословенске језичке политике прије формирања Југославиј. Сврха Декларације о заједничком језику је промовисање континуитета југословенске језичке политике, подсјећања на прихваћени полицентрични стандард назива језика – `српскохрватски`, и програмско принципијелно признавање лингвистичког легитимитета новоименованим варијантама `заједничког језика`, `црногорском` и `бошњачком`, као независним нормираним стандардима заједничког језика.

Ових дана појавила се из штампе књига есеја и путописа Бабкена Симоњана, значајног јерменског песника, преводиоца, есејисте, србисте и културног делатника. Од 1975. године Симоњан се бави јерменско-српским књижевним и културним везама и истражује трагове јерменске заједнице у Србији. Својим радом дао је и даје изузетан допринос сарадњи између наше две земље, показао је колико један човек може да уради када ради из љубави и са осећањем историјске мисије. Постао прва значајна спона у култури између Србије и Јерменије.

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима: