Редакција
М. М. Д.
КО ЈЕ МИОДРАГ ЛУКИЋ?
Најлакше би било написати његове личне податке и набројати његова дела, којих се накупило прилично за ових петнаест година од када се први пут огласио у јавности романом Сербиан гиголо (Луди вјетар). Једанаест романа и двадест драма је изашло из мајсторске радионице Миодрага Лукића, а приповетке, есеје, рецензије итд., не броји више ни он нити његови читаоци, а понајмање критичари.
Ови последњи то поготову не чине јер Лукићева дела никад нису ни подвргнута стручној књижевној критици јер тако нешто више не постоји, пошто у Србији постоје само плаћени критичари, па се ни једном аутору не исплати да чује критику о свом делу јер из ње неће моћи да извуче никакав закључак осим што ће чути хвалоспеве које је сам наручио.
Редакција
Коларчева задужбина пред гашењем
Напомена Редакције:
Србија нема пара за Летопис Матице српске;
Србија нема пара за Задужбину Милоша Црњанског;
Србија нема пара за Коларчеву задужбину!
А има за отварање нове задужбине либералног политичара Зорана Ђинђића!
Које су последице?
Редакција
Младен Весковић:
Два романа са рубних подручја српског језика – „Кукавичја пилад“ Лабуда Драгића и „Бумеранг“ Берислава Благојевића
Досадашња историја српске књижевности учи нас да су нека од њених најзначајнијих дела, као и неки од њених најзначајнијих опуса настајали на рубовима српског културног простора или су тематизовали дешавања везана баш за те рубне просторе. Дела Иве Андрића, Милоша Црњанског, Владана Деснице, Меше Селимовића, Борислава Станковића или Григорија Божовића најбољи су примери за то. Баш због тога важно је да и данас усмеримо нашу читалачку пажњу и на ауторе који стварају ван етаблираних културних центара, односно који тематизују просторе и догађаје који немају (често из сасвим ванкњижевних разлога) тренутно привилегованији културолошки или медијски статус, јер можда сада баш та дела ослобођена „дикатата центра“ говоре више и боље о времену у којем живимо, од дела која излазе у сусрет духу времена и очекивањима монденске нарави центара.
Редакција
Горана Глигоревић:
Јубилеј “Десанке Максимовић” и Катарине Костић
Јубиларно књижевно вече, на којем је прослављено 38 година постојања канадско-српског удружења писаца “Десанка Максимовић” и 80 година живота, а преко 40 година стваралаштва у Канади Катарине Костић, оснивача Удружења и његове председнице све до јуна ове године, одржано је у препуној сали ”Сванси комјунити центра у Торонту”. Уз присуство писаца и песника, пријатеља и поштовалаца, представљен је нова књига “Ехо бескраја”, избор из поезије Катарине Костић, говорили су се стихови, читали књижевни прикази, певало се, а на крају је исечена и слављеничка торта.
Редакција
Ален Далас:
„Размишљања о спровођењу америчке послератне доктрине против СССР”
Извор: ”Заветине”
ПЛАН ”ДАЛАС” (Фрагмент)
”Словене ратом не можеш да победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе да униште” – А. Далас.
…И мали број, веома мали број људи ће шватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва.
Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности.
На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развраћати и обешчаћивати је.
Направићемо од њих цинике, вулгарне људе, космополите. Ето, тако ћемо ми то да урадимо…
Ален Далас (1893-1969), од 1942-1945 године, водио је политичку обавештајну службу у Европи, директор ЦИА од: 1953-1961, године.
Један је од организатора обавештајне шпијунаже и саботаже против Совјетског Савеза, а после рушења СССР-а, против Русије, Србије и других источних земаља и идеолог је „хладног рата“.
„И само мало њих ће разумети и шватити …“
„Рат је завршен, полако ћемо све изградити, и ми ћемо дати све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ на магарчење и залуђивање људи.
Човечији мозак, свест људи склони су променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и приморати их да те вредности и прихвате. Како?
Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини.
Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест.
Књижевност, биоскоп и позориште ће прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности.
У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постојано, помагати деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости.
Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи.
И мали број, веома мали број људи ће шватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва.
Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развраћати и обешчаћивати је.
Направићемо од њих цинике, вулгарне људе, космополите. Ето, тако ћемо ми то да урадимо“.
