Сами смо убили својих 1.000 муслимана у Сребреници

19 априла 2016.
Између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице најмање је убијено од сународника током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе“, изјавио је један од оснивача СДА из Сребренице Ибран Мустафић.

Он је рекао да је о списковима „неподобних Бошњака“ знало муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а да му је постојање оваквог списка потврдило више десетина људи.

„Најмање 10 пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехољића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да то није рекао“, навео је за „Вести“ Мустафић, који је дугогодишњи члан организационог одбора за обиљежавање догађаја у Сребреници.

Прочитајте још:

БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

ОТКРИВЕН СНИМАК АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА: “Цифра убијених у Сребреници је вероватно око 3.000, све остало је пропаганда”

ОВО СУ ГОВОРИЛИ БОШЊАЦИ 1994. ГОДИНЕ: Србе треба клати као керове! (ВИДЕО)

Према његовим ријечима, списак је правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било „господар живота и смрти“.

„Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човјечанства. Он је и 1993. године, када је ова енклава умало освојена, побјегао из Сребренице.
Побјегао је и 1995. године“, рекао је Мустафић.

Он је напоменуо да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.

„Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.

Он је истакао и да постоје велике манипулације именима жртава у Сребреници. „Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште нема међу убијеним или несталима. Слично је и са човјеком који је умро у Холандији, а води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж. Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године била демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида“, запитао је Мустафић.

Он сматра да се веома тешко може утврдити тачан број убијених и несталих у Сребреници.

„Веома тешко, зато што је Сребреница одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од љета 1992. године кренули у провођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“, нагласио је Мустафић.

Данас је слава часописа ”Људи говоре” – Све­ти Ни­ко­лај Жич­ки

Подсећамо наше читаоце на његово житије и дело у најкраћим одломцима:

Ро­ђен 1880. го­ди­не од про­стих али бла­го­че­сти­вих ро­ди­те­ља. Већ на Бо­го­сло­ви­ји у Бе­о­гра­ду ис­та­као се ве­ли­ким бе­сед­нич­ким да­ром. Нај­ши­ре обра­зо­ве­ње свог вре­ме­на сте­као је у Евро­пи и Ру­си­ји. Сво­јим сна­жним ре­ли­ги­о­зно-цр­кве­ним и на­ци­о­нал­ним ис­ту­пи­ма у јав­ном жи­во­ту он­да­шње Ср­би­је, иза­звао је ди­вље­ње и по­што­ва­ње код мно­гих, али и за­вист код дру­гих. У вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та, у Ен­гле­ској и Аме­ри­ци је ши­рио исти­ну о срп­ском на­ро­ду. По за­вр­шет­ку ра­та, иза­бран је за епи­ско­па Жич­ког. По­том је сто­ло­вао у Охри­ду, па опет Жи­чи. На­пи­сао је мно­га из­у­зет­но вред­на де­ла. Крај Дру­гог ра­та до­че­као је у ло­го­ру Да­хау. Упо­којио се у Аме­ри­ци 1956. го­ди­не, а мо­шти су му у род­ни Ле­лић, код Ва­ље­ва, пре­не­те 1991. го­ди­не.

Дела светог Николаја Жичког са сајта Svetosavlje.org:
Борба за веру, Исток и запад, Свети Сава, Беседе поводом смрти патријарха Варнаве, Вера светих (пдф), Духовна лира, Божић, Небесна литургија, Ој Србијо…

И ово је записао св. Николај Жички:

Разум и Срце

Питам чулног човека: ко си ти? А он одговара: ја сам ја. – И мисли на своје тело.
Питам мисаоног цовека: ко си ти? А он одговара: два странца видим у себи, и ја се пробијам између њих, гостујући час у једног час у другог. – И мисли на инстиктивну и свесну душу своју.

Питам духовног човека: ко си ти? А он одговара: има неко у дну душе моје; пружам руке да га дохватим, но видим, да би ми за то требале руке дуже од васионе. Питај Њега, ко сам ја?…

Једна школа учи: свет је из ништа; друга школа учи: свет је из нешта. Не иди ни у једну од тих школа, не губи време. Но када чујеш њихову препирку, стани на праг и викни: кажите ми шта је ништа а шта је нешто! И, праћен удруженим ћутањем обеју школа, обрни се и хитај дому мислећи о Ономе, који је једини мерило ничега и нечега…..

                                                                                 Св. владика Николај

Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него данас; Никада мање Бога на земљи него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу. Да ли се ико сећа да је земља икада била рај? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име ако не ђаво? Но, шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никада није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али Га тамо распели нису. А ми смо Га распели. Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали из тела свог, из душе, из града свог…

“Трговинском гласнику” 12 фебруара 1904 године

Димитрије Путниковић

КАКАВ ЈЕ ДАНАС НАШ ПАТРИОТИЗАМ

Сирота моја отаџбина! Сећам је се из ране младости па кад је гледам данас срце ми се пара. Пре три деценије, отаџбина наша је била једра и пуна изобиља. Песма и весеље орили су се на све стране. Сељак наш, та привредна снага наша, имао је тада пун кош и амбар, пун тор и пашњак. Рика бикова и врисак хатова проламали су тада над небом Србије. Чоха на људима, сребрне токе на прсима и тешки ђердани сребрног и златног новца блистали су се тада на нашим саборима.

Поштовани директоре републичког педагошког Завода, др Предраже Дамјановићу

Обраћам Вам се поводом скандалозног семинара који сте координисали унутар Министарства Просвете Р. Српске под називом ” Холокауст и МАСОВНА УБИЈАЊА У Другом свјетском рату на Балкану” у Бања Луци.

Поздрављам Ваш напор да се наши професори едукују о Холокаусту, те да се наша дјеца образују на ту тему.

С обзиром на капацитете Републике Српске али и на период `45 па до сада, сматрам да је неопходно учити о систематизацији Холокауста како би и ми примијенили исте стратегије на тематизацију геноцида над Србима.