ко би неко неупућен видео масивну гробницу Велимира Михаила Теодоровића на Новом гробљу у Београду на којој

једноставно пише “Народни добротвор”, стекао би само делимично тачну информацију о овом човеку, његовом животу и

значају који има за наш народ и историју. Јер, Велимир Михаило Теодоровић јесте био велики српски добротвор и ктитор

многобројних удружења који је сав свој иметак завештао отаџбини, али и много више од тога!

Радомир Батуран

Торонто, 20 априла 2016.

Уз име Комнен Бећировић није потребан ниједан атрибут. Дело му није дало да остане тајан. Сви Срби и Французи у култури знају га по делу. Поузданијег и лепшег познанства нема.

Од Средњег века, у двадесети и двадесет први век; из дивљине његових Љевишта, са обале Мораче, усред цивилизације у Париз, на обали Сене; из домаћег, патријархалног, племенског друштва, у туђе, савремено, грађанско друштво; од чобанчића, испод извора, до саговорника великих књижевника и мислилаца који су му постали животни сапутници; од љевишке колибе, до париске Краљевске палате; од камене плоче коју је углачала Морача, до компјутера; од кањона Мораче, до кањона Колорада; од ходочасника, у дјетињству, у острошку светињу, до ходочасника, у зрело доба, по многим српским светињама; од јеке гусала и звука чобанске свирале, до хармонија Моцарта, Шуберта, Рахмањинова… – пут је Господњи којим је умно и госпоствено ходио овај српски бард.

Директор Републичког педагошког завода Републике Српске, др Предраг Дамјановић, коорганизовао је тродневни семинар у Бања Лyци под називом „ХОЛОКАУСТ И МАСОВНА УБИЈАЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ НА БАЛКАНУ“. Семинар који је почео 19. априла завршио се 21.априла y Јеврејском културном центрy „Арие Ливне“.

Несхватљив је потез др Дамјановића да прихвати назив семинара „ХОЛОКАУСТ И МАСОВНА УБИЈАЊА“, а да се НИГДЈЕ У ПРОГРАМУ НЕ ПОМЕНЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, док је Холокауст и геноцид над Ромима тематизован; да доведе једног од најгласнијих порицатеља геноцида усташког режима и римокатоличког клера над православним Србима у Другом свјетском ратy, г. Александра Корба.

Овај несхватљиви потез др Дамјановића свакако није медијски покривен, а на који је свакако, по службеној дужности имао право.

Др Дамјановић је такођер, без присутног ока јавности дао г. Хутинецу да води семинар y Дракулићу, селу при Бања Луци, у чијој заједничкој гробници почивају мошти 2,300 закланих Срба из села Шарговац, Дракулић и Мотике. Непотребно је напоменyти да је Дракулић СИМБОЛ усташког и римокатоличког геноцида над Србима јер је покољ ових села кренуо из римокатоличког самостана предвођен Фра Вјекославом / Мирославом Филиповићем на Петрићевцу, који је лично клао дјецy y Основној, „Народној Школи“ у Шарговцy, а био је један од руководилаца хрватског концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, а који НИКАДА није екскомунициран из римокатоличке цркве, као уосталом ни Адолф Хитлер.

Нисам сигурна да ли предсједник Р. Српске, г. Додик зна ко му се градом шета.

Чика Арију, који је безброј пута доказао свој морални интегритет остављам на савјест давање (свјесног или не) легитимитета најеминентнијем представникy „Њемачке лажи о Јасеновцу“ .

Од господина Дамјановића, као коорганизатора овог семинара, који је дозволио да највећи порицатељ геноцида над Србима стоји над костима убијеног Ратка, шестомјесечне бебе мога деде набоденог на бајонет, тражим моменталнy оставку, јер је овим чином успио да понизи све потомке преживјелих усташког геноцида над Србима, да жртве још једном убије.

Јер „нико није мртав као онај коме се пуца у душy“ (Матија Бећковић)

Драгана Томашевић
Директор JHMF (JASENOVAC AND HOLOCAUST MEMORIAL FOUNDATION)
Потомак закланих 22 из фамилије Стијаковић, село Мотике, Бања Лука

Поштоване даме и господо,

Сарајевски пројекат претварања српске дијаспоре у босанску дијаспору узео је маха. Можемо само да им честитамо са којом упорношћу и успијехом сврставају српска удружења под свој кров. Пројекат је дугорочан па су спремни чак да подрже оснивање дијаспоре Републике Српске, која би кад-тад, ако не баш одмах, постала дијаспора Босне и Херцеговине.

Постоје три велике страсти, алкохол, коцка и власт. Од прве две се некако може излечити, од треће никако. Власт је и најтежи порок.

Због ње се убија, због ње се гине, због ње се губи људски лик. Неодољива је као чаробни камен, јер прибавља моћ. Она је дух из Аладинове лампе, који служи свакој будали која га држи. Одвојени, не представљају ништа; заједно, коб су овог света. Поштене и мудре власти нема, јер је жеља за моћи безгранична.