Ритам као есенција џез културе

“Све у универзуму има ритaм, све плеше.” 10)

Некако, интуитивно, ритам сматрамо извором живота. “Ритам
бубњева који одјекује кроз векове”, има врло важну духовну улогу,
посебно у многим афричким културама и цивилизацијама. “Они
су одувек били присутни при рођењу, обредима, браку, смрти
итд., Такође као и у време рекреације ...”
“Африка је краљ ритмова” 11) и “... континент бубњева и удараљки.
Афрички народи достигли су врхунац достигнућа у тој сфери.” 12)
У џез музици и култури ритам је заиста покретачка снага и
један од најважнијих аспеката који потичу из афричке културне
баштине. Ритам је осећај, а осећај се не може нотирати. Студенти
ове музике морају првенствено да се посвете слушању, што је и
једини пут ка истинском разумевању, јер само слушањем можемо
апсорбирати ритам, осећај, дух, емоцију, експресију, и све аспекте
који заправо дефинишу музику као уметничку форму.
“Где год би се Африканци доселили, створили би нову музи-
ку која је заснована на афричким ритмовима. У Бразилу посто-
ји велики утицај западне Африке, такође на Куби и у Порторику.
Госпел музика, спиритуали – све је то афричко.” 13)
Истраживање и учење афроамеричке историје, њихових ко-
рена и утицаја, од великог је значаја за очување њихове музичке
традиције која је не само преживела ропство, већ је постала и
прави културни феномен.
Упоредо са развојем џеза, ритам се рапидно развијао, поста-
јући све сложенији. Након ере свинга, која је била доба плесне
музике, ритам је постао компликован за слушаоце, њима тежак
за разумевање. “Нека џез музика је за плес, а нека је за слушање.” 14)
Рани џез је увек био везан за плес. Плес није само естетски,
већ је и важан друштвени елемент афроамеричке културе. Плес
и музика су дубоко повезани. Веза између ритма и плеса је врло
јака, јер оно што заправо инспирише људе да плешу јесте ритам.
“Људима није битно да ли свирате снижени пети или “разбијени”
129. све док могу да плешу.” 15) Другим речима, није важно који
тон или мелодију свирате, ритмички аспект је од суштинског
значаја. Спектар ритмова у џезу почео се нагло развијати у 40-им
годинама двадесетог века, под утицајем разних латино ритмова.
Ритам и плес су високо развијени у Латинској Америци, док
карипски и латино утицаји постају веома важни елементи и џез
културе.
“Ритмички гледано”, постоји значајна веза између џеза и ла-
тино музике: “... Веома је важно познавати историју. Људи морају
да знају одакле ритмови потичу, наше наслеђе. Они морају знати
да су робови доведени из Африке, да робови нису доведени само
у Њу Орлеанс, већ и на Карибе, у Бразил и Перу, и зато та веза
постоји, ритмички говорећи.” 16)
Осећај за ритам (полиритмија, синкопа), креативност и им-
провизација, дефинитивно су високо развијени у музици Aфро-
американаца, чији је допринос непроцењив.
Не треба заборавити да осим ритма, експресија и друштвени
аспекти имају важну улогу у свакој афроамеричкој музици и
култури, “... Музика и плес имали су кључне улоге у” некон-
таминираном “афричком друштву...” 17)
Без обзира да ли говоримо о џезу, блузу, госпелу или латино
музици, ово културно благо које потиче из афричке културне
баштине дефинише и чини ову музичку културу заиста аутен-
тичном и “душевном”, која лако може постати нечија фасцинација.
Једна заиста стара изрека великог филозофа, Платона, објаш-
њава много тога: “Музика и ритам проналазе свој пут у тајна
места душе.” 18)
_________________________
10) Maya Angelou, www.goodreads.com
11) Sonny Rollins
12) Walter Rodney, “How Europe Underdeveloped Africa”, 1973, p.53
13) Weston, Randy, “Notes and Tones”, Taylor, Arthur ,1993
14) Horace Silver, “The Art of Small Jazz Combo Playing”, p. 10, 1995
15) Dizzy Gillespie, http://www.azquotes.com/quote/527960
16) Ignacio Berroa, https://tedpanken.wordpress.com/tag/ignacio-berroa/
17) Walter Rodney, “How Europe Underdeveloped Africa”, 1973, p.53
18) Plato, http://www.azquotes.com/