26.
Марија Анђић

Коју музику ви слушате?

Као некаква чаролија, она без питања и нашег одобрења про-
лази кроз нас, заголица нас унутра и остави трајно траг у на-
шим душама. Тако суптилна и пријатна да јој се безрезервно
препуштамо. Чак и када бисмо желели, не бисмо имали начина
да јој се одупремо.
Ми не примамо музику само чулом слуха, већ целим телом.
То се одвија ван наше контроле и свести. Музика је сачињена
од вибрација, које резонирају са вибрацијама наших ћелија. Ка-
да слушамо музику она подешава вибрирање нашег тела на
своју фреквенцију а срце куца у истом ритму. У зависности од
комбинације тонова, њиховог трајања, фреквенције, наше тело
производи лучење различитих хормона које изазивају различита
расположења и емоције. Сви смо чули за допамин, серотонин и
ендорфин чијим лучењем се подиже ниво среће. Познато је да
тонови фреквенције 432Hz и 528Hz узрокују лучење ових хормона,
те имају благотворно деловање на наше расположење.
Да ли ће наше тело појачати лучење серотонина и допамина
или неких других супстанци, не зависи само од саме музике.
Такође од нашег искуства, наших уверења, нивоа свести, као и
развијености културе слушања, зависи шта ћемо од исте музике
чути и какве ће она емоције у нама покренути. Једна мелодија која
већини људи звучи весело некоме може изазвати сету и тугу јер
је у меморији ове особе она повезана са неким тужним догађајем.
Са друге стране композиција писана у молу, која звучи тужно,
може, пак, код некога изазвази осећање наде и радости. “Слика
је у оку посмотрача”, дакле, пуно зависи од нас самих какав ћемо
доживљај музике имати.
Занимљиво је, ако се мало позабавимо тиме шта слушамо и
због чега, па се још и запитамо како то на нас утиче, до каквих
осећања и поступака нас доводи, пуно тога бисмо сазнали о себи
самима. Упознавањем себе, човек добија јасноћу и свест о томе ко
је, шта жели, које су му могућности и потенцијали, како да себе
развије и упути ка циљевима које жели достићи, као и то где се
налази у односу на људе око себе. Самосвест нам помаже да боље
разумемо и прихватимо и друге, те на тај начин олакшава наше
односе са људима.
С тога је важно да чујемо оно што слушамо.
Међутим, није музика само она сачињена од тонова. Музика
може бити шуштање лишћа и фијук ветра у јесење дане. Музика
је и Гулашово предење које почне и пре него ми је скочио у крило
да га мазим. Музика је и кукурикање петла, које ме у 5 ујутру
буди баш када коначно имам прилике да се наспавам у мом
селу... Музика је чак и крештање јата чавки слично оном које је
надлетало кућицу поред школског у Змај Јовино,ј у којој живи
особа коју неизмерно волим...
Музика су и речи које изговарамо или слушамо. Склопови
слова и речи које упућујемо једни другима, као и себи самима,
које имају своје фреквенције и невероватан утицај на наше биће.
Колико смо свесни Те музике? Шта изговарамо а шта бирамо
да чујемо?
Да ли слушамо рекламе које нас убеђују да нам је баш тај
производ потребан? Да ли слушамо масмедије? Програме који
нам сервирају “истине” на њихов начин. Садржаје који изгледају
као разбибрига а који су креирани са намером да скрену паж-
њу са озбиљних проблема? Да ли слушамо шунд музику у ко-
јој се пропагира јефтин морал, скупа кола, ниске страсти, порно-
графија и криминал? Да ли слушамо комшиницина оговарања
и препричавање догађаја? Да ли слушамо пријатеље који нису
успешни у својим пословима али нас саветују шта да урадимо
са нашим? Да ли слушамо родитеље који нам из страха и бриге
саветују пут мањег отпора и пут без ризика?
Каквом музиком напајамо наше уши? Чиме хранимо нашу
душу?
Да ли дозвољавамо да нам масмедији и друштво креира
мишљење или узимамо те речи са резервом? Да ли промислимо,
да ли проверимо? Да ли се запитамо: “Чије је ово мишљење?”. Шта
мислимо да нам је потребно а шта нам је заиста потребно? Да ли
је исправно оно што се ради у нашој породици генерацијама, оно
што ради наше друштво, оно што раде сви око нас? Да ли успемо
да изађемо из тих оквира и сами донесемо суд о томе шта је
исправно или просто по дифолту преузимамо облике понашања
наших најближих? Да ли одговарамо на нечија очекивања или
радимо оно што волимо? Да ли купујемо нешто јер нам се заиста
свиђа или зато што је то сада у моди? Шта уграђујемо у себе?
Како обликујемо себе? Или можда дозвољавамо да нас други
обликују...?
Бирајте своју музику! Искључите телевизоре! Немојте слушати
програме креирание за испирање мозгова! Сами изаберите
квалитетан садржај на интернету из кога ћете нешто ново на-
учити и надоградити себе. Погледајте предтсву, квалитетан
филм. Читајте класике. Прочитајте пар редака поезије. Научите
бар основне речи неког новог језика. Овладајте новом вештином.
Немојте изаћи на кафу са другарицом алапачом! Немојте, из
пристојности, правити друштво колеги који лапрда о истим
глупостима сваки дан! Радије будите сами и изаберите себи му-
зику која ће вам поправити расположење, улепшати ту паузу за
кафу. Бирајте друштво успешних људи од којих ћете научити
како бити успешан. Бирајте друштво људи од којих ћете научити
о успешним односима. Бирајте интересантне људе са визијом и
идејама, они ће обогатити ваш живот! Искористите своје време
квалитетно! Немојте само пустити да прође. Оно ће и онако про-
ћи исувише брзо.
Обратите пажњу на оно шта изговарате и оно шта слушате! То
што слушате то и постајете.
Паметно бирајте своју музику!

Слични текстови


Ирина Павловић
Ритам као есенција џез културе

Александра В. Мокрањац
Кратка повест о три Mокрањца

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026