И љубав
И рат
Све ћемо ми то мила моја
Преболети
И опет се волети
И све ћемо
О мила моја
Заборавити
И остарити
Мила моја
Ја и ти.

Мајевачки ноктурно

Све ће то мила моја
Прекрити снегови бели
И тебе и мене
И живот нам цели

И све ће бити као некад
И песма и ја и ти
И као да није ни било
Све ћемо заборавити

Само ће мила моја
Небески чиста лица
Гледати нас са висина
Наша снежнобела Мајевица

И све ће о мила моја
Бити опет тако лепо
Даћемо се животу обоје
Као деца слепо слепо

Српска земља

Није то тело
голо
Пало
Са небеских висина
То је
од ОЦА
И СИНА
И СВЕТОГ ДУХА
МАЈКА једина.

Рат стиховима

Непријатељи
су ми
Дојучерашњи пријатељи
Не дирају ме
Ни ја њих
Само ме гранатирају
И ја њих
Стих
по стих.

Моја молитва

О Боже мој
Служио сам ти
као песник
Сад идем у рат
Хоћу ли бити
грешник
Или Твој брат.

Семберске ватре

Додоле се Богу моле
Дај нам Боже росне кише
Да пороси наша поља
(Додолска песма)

Увиј ме у своју косу
Тамну и црну храстовину
Ко шуме подрињске што су
Да будем облак летњи
Да тучем кишом и ледом
Над пољима твојим белим
Под пазухом обраслим пшеницом
Црно младо жито да потучем
У твоме поднебљу белоусијаном
Од грла до стопала ужареном
Горе сеоски сокаци
као ломаче
На твоме телу расту пликови
Чобани сагоне стада у торове
Птице беже у јатима дивљим
Небом само један облак шета
Тамне косе му вијоре шумно
Жене певају песме и молитве
Износе со и хлеб
пред олују
Твоје очи се муте
у хоризонту
Ој додоле
додоле не певају
Умире сунце жуто на западу
Две реке теку твојим бедрима
Пешчани спрудови милују ти стопала
Камењарима пужеш голим коленима
Цвеће ти расте на грудима
отвореним
Пре олује и после олује
Купим обијене дојке
као јагоде
Птице убијене леже у живицама
Растиње спушта главе
пред тобом
У крила ти се плодови сручују
Руке се њишу
као вешала
Личиш на распеће Христово
Пред којим се мајка крстила
Од сунца си помрачила памећу
У јулу на стрништима врелим
У августу знојна и блатњава
Урлала си на гувнима звезданим
Певала песме Северњачи
и Даници
Шетала Кумовском сламом
расутом
Нагонила Мала кола на Велика
С медведима спавала
у шумама
Пси лајали бесно и помамно
Звезде ти се уклањале с пута
Репатице мењале пут у паду
Месец ти се у тело усадио
Дизале се воде дринске
и посавске
Да ти оперу трбухе оплођене
Њихале се обале
у твоме наручју
Мучиле се реке
ухваћене обалама
У протицању твоме
по беспућима
Тражила си ушће немогуће
себи
Леву си обалу десном проклињала
Десној си се уморна приклањала
Као девојка најмржем драгану
Као јаблан ветру ветрогоњи
Сунца се никад ниси нагрејала
Зиме ти се у срж населиле
Ветрови ти хумку припремили
Па те тражим у косама небеским
Тражим те у срцу
испод пазуха
У ваздуху усијаном
те тражим
А тебе нема нигде
лепото
По кожи ти пишем песму
рањаву
Књигу ти слажем
у крви рођеној
Ватру сипам у грло
распевано
Пламене печурке берем
босоного
Крешем шуме подрињске
у сувачама
По сокацима подстичем ломаче
големе
Ложим поздере у твојим недрима
Осипам земљу са твојих рамена
Косим цвеће зеленим мачевима
Откоси ти се слажу по телу
Њиве се пуше после ноћи твоје
Где си спавала
у ком сазвежђу
Цврчци питају
где ти је постеља
Славуји те буде
песмом јутарњом
Зора се зари
из твојих зеница
Пршти светлост
испод трепавица
На твоме челу
сунце се помаља
Дан се на уснама поиграва
Ватра се у очима распламсава
Сава и Дрина те плачу
пламену
На твоме длану хлеб се пече

II
Олујни облак си савила
нежно
Као светица анђеле
под крила
Никад додоле ниси усрећила
Ој, додоле додоле
девојче снежно
Стопут си се играла додола
И ником ниси сву срећу донела
Зелено ти пристајало
до бола
Била си лепша од бога
и од села
Савијен облак
био је жива додола

III
Узми ме под своје окриље
Лепото моја,
пламеном отеловљена
У одори зеленој
од биља
Ој додоле додоле
песма жена
Ори се са стрништа
до звезда
Пуца ти кошуља ланена
селе
Од грла бела
до стопала румена
Спаваш ми нага
на огњишту
Браним те струком босиока
Певам ти успаванку
тугованку
Попци ми прате певање
прастаро
Кандило гори
у слепом прозору
Стравично шуми
седа глава храста
Пада зрело воће
на земљу гладну
Отвараш вратнице ноћи
и подземља
Излазе вештице и утваре
са гробља
Нарастају приче
под црним таваницама
Шире се дечије очи
као сунцобрани
Од речи до речи
колевка зашкрипи
Ватра се запретава
у пепелишту
Онда ти се жуљаве руке
испреплићу
И љубе се жуљеви жедни
на уснама
Спаваш у грчу
и сањаш месечарски
Излазиш расплетена
на ливаде сеоске
Пасу коњи
и виле играју с девојкама
Младићи држе шаке испод глава
Месец ти се у коси разиграва
Коњи ржу
и не пију росу с трава
Косиш траве прстима раширеним
Расипаш откосе цветне
скутовима
Будиш момке росним пољупцима
Тражиш најлепшега
међу спавачима
Звезде се стиде
твојих облина
Међу облацима
завист распаљујеш
Гори небо
љубоморно на тебе
Отварају се пупољци
у твоме месу
Ветар те оплођава
пелуди биљном
Коњокрадице се прикрадају
око поноћи
Пси лају
за месечевим караваном
Дечаци проносе лиле
упаљене од смоле
Ти лежиш
на стогу сламе јечмене
У крилу ти драги најлуђи
јеца
Пољем језде девојке
на коњима
Горе сламе јечмене
запаљене
Пламен лиже небо
плавогриво
Под тобом се ждребац уморио
Кошуљу ти пламен захватио
Носиш пожар
између стогова
Газиш међе густе
низ атаре
Све си вранце
у кола упрегла
Узде си им
момачки притегла
Па их пена крвава полегла
Од колена
до гриве пламене
Возила си сватове семберске
Према Дрини
води запењеној
Три су дана младенци играли
У матицу реке
загрљени пали
Венце си им од цвећа исплела
Опремила руво и ковчеге
Па их тако у свет испратила
Све рекама
до Црнога мора
Вечним путем
вода и векова
Куд су мора прошла
у мирући
Од Карпата
до Понтија и Пилата

IV
Небо плаво
плавље од шљивика
Разапето
ту над мојом главом
Распорено
белом браздом
Као рогом
разјареног бика
Затрављен
лежим у зрелом шљивику
На пашњацима август догорева
Бије звоно на овну предводнику
Чобаница на Дрини
танковито пева
Стада пасу лето расплетено
Сељаци стављају у каце бунику
На руци ми лежи жена
будна
Пола шљиве даје ми из уста
Пола уста
затвара пољупцем
Цури најлуђа ракија
под сунцем
У казанима ври комина
густа
Птице се прпају
у топлој прашини
Лептири броје камење
на гробљу
Личим на споменик
родитељски
Паук ми се у косу заплиће
Растужен грцам
у женином наручју
Негде јутро плавичасто свиће
Руди дојка
као зрно кукуруза
Шапућем песму
с ветром лакокрилим
што удара гитару
од грања
Слажем најбољу мелодију
о љубљви
Што је икад бугарила
изнад орања
Цвет ћу поломити
уместо девојке
Нек остане цветна чашка
трудна
Нека цвета жена
на руци пожудна
Док у цвећу
не роде се двојке
Плугом ћу те нежно узорати
Песмом њиве
лепе посејати
Да ми рађаш
звездолику децу
Сличну сунцу
и пуном месецу
Опловићу Дрину
разасуту свуда
У водама рибе да нахватам
И док река
бескрајно кривуда
Ја ћу жито просуто
да влатам
Хранићу ти синове
сељаке цветне
Два јаблана
у земљи и небу
Нарасла огромна
на сунцу и хлебу
На обалама Дрине
реке сетне
Колибу ћу дићи
од суве лабоде
Да им Дрина кућу не пресеца
Кад надође
и разлије воде
Нека мирно живе твоја деца.

Марија с Бистричака

(Одломак из истоимене поеме)

Све су испевали
Песници и дечаци луди
Шта да урадим
Како да ти кажем
Љубав дечака
Маријо с Бистричака
Кад и мене боли
Читаво брдо успомена
Боли ме Босна наша
Као лепа жена
Како да те волим
Маријо с Бистричака
Маријо безгрешна
Маријо неутешна

Када си сишла
Са својих ливада
Лепа и млада
Као кошута
Носила си у коси
Ветар пропланака
Сјај јутра у очима
Као у роси
Маријо с Бистричака
Зеница ти је махнула
Прамењем свих димњака
Тамносмеђим и густим
Као твоја коса
Маријо с Бистричака
Маријо од маслачака