Mарија Ставретовић
То је моја земља
Прошлог лета, у Петровцу на мору, дечак из Русије ме је питао
из које сам земље. Рекла сам му да сам из Србије, најлепше земље
на свету.
– Шта је то што је чини најлепшом? – упитао ме је.
Тада сам започела причу о Србији.
– То је земља која има златну равницу, зелена брда и високе
снежне планине.
У златној равници живе распевани људи који производе храну
за све нас. Златно жито заливају Дунав и Тиса.
Највећа европска река Дунав среће се са реком Савом и у том
загрљају се развија мој завичај, Београд.
Јужније је брдовита и зелена Шумадија, коју красе малине, шљи-
ве, богате ношње, весео народ и као море велика река Морава.
На самом југу је Косово, колевка мога народа, где најстарије црк-
ве и манастири чувају српску историју.
Ми, Срби, увек смо се борили за слободу. Веома смо музикалан
и распеван народ. Имамо светски познату кухињу и поносни смо
на фреске наших бројних цркава и манастира, који су најлепши
украс Србије.
Мали Рус ми је рекао да га моја прича подсећа на његову земљу
и да ће следећи пут сигурно доћи у Србију. Ја сам тек тада схвати-
ла колико волим своју земљу и колико сам поносна на њу!
(Прва награда часописа Људи говоре на конкурсу за најбољу причу
ученика основне школе, објављеном 2010. у двоброју 8/9)
Коментари