Гурген Маари
Туга
Жута девојко-класу, вољена девојко-злато,
Моја девојко, очију чистих,
Ти се узалуд занесе позивом кише, зато –
Ти си занета отишла залуд...
А на злаћаним пољима моје душе си била,
Ти си била расцветали цветић,
Моја топола била си, тополо, сестрице мила!
Ах, расцветала прошлости моја...
Након обилне кише претворила си се у дугу,
И то чаробну, огњену, дивну.
И издужила си се по свакоме брегу и лугу
Чак и баштенској малој алеји...
Затим неста и дуга, о где ли си љубави жарка?
Златокрила лептирице моја,
Да л’ си девојка била, газела, бунило ил' варка?
Зар си стварно ти девојка била?
Ево, дође и дан, – дан ко лимун што светлошћу дише,
Чак је пријатно сладак ко лимун;
Ништа, ништа то срце ми неће додирнути више
Ах, ни друго, и никакво име.
Светла колевко љубави, вољена девојко злато!
Зар се никада вратити нећеш?
С мојом песмом, тим сунчаним даном уплети се зато,
С овом водом и пролећем овим ...
Препевао Миливоје Баћовић
Коментари