Сима С. Мраовић
Осветник
1.
Ако ме ратници туђих намера,
непомичног и без даха,
пред рушевинама моје старе куће
не примете.
Ако их мој некадашњи поглед
на недавно пролеће не подсећа,
Ако у мени и даље буду тражили
једини разлог свог постојања
и једини извор обећане им награде,
Биће у праву.
Биће у праву
ако у мени
и пробуђеног осветника зазиру.
Нека ратници туђих намера,
победнички пролазе поред мог тела
без видљивих знакова живота,
и нека походом насиља
продуже путевима зла.
Неће далеко отићи.
Док ме плодна земља мојих предака
од зла њиховог опоравља
и док у мени клија плод осветника
ја ћу под рушевинама моје породичне куће
невидљиво трајати
нем,
без гласа,
без речи,
2.
али, и без самилости.
Нека ратници туђих намера
не очекују од мене опроштај,
ни сажаљив поглед,
нити заборав.
Ја немам намеру да их помилујем.
Јер, успомена на додир
топлог тела вољене жене,
на расцветане гране трешње
и на бистру воду потока испред очеве куће
у мени и даље снажно живи.
Живи,
као знак вечности,
као трајни незаборав,
живи као освета.
Нека ратници туђих намера,
бесциљних погледа,
лутатају из ратишта у ратиште
тражћи обећану им награду
и знаке некадашњег пролећа.
И са мном
и без мене,
пролећа за њих више бити неће.
Коментари